‏ Esther 2

И ово би по вољи цару и кнезовима, и учини цар како рече Мемукан.1И разасла књиге по свијем земљама царским, у сваку земљу њезинијем писмом и свакому народу његовијем језиком, да би сваки муж био господар у својој кући; и би проглашено језиком свакога народа. 2 3Послије тога, кад се утиша гњев цара Асвира, он се опомену Астине и што је учинила и што је наређено за њу. 4И рекоше момци цареви, слуге његове: да потраже цару младијех дјевојака лијепијех; 5И нека одреди цар приставе по свијем земљама царства својега да скупе све дјевојке младе и лијепе у Сусан град царски у женски двор под руку Игаја дворанина царева, чувара женскога, и нека им се дају потребе за љепоту. 6Па која дјевојка буде по вољи цару, нека буде царица на Астинино мјесто. И то би по вољи цару, и учини тако. 7Бијаше у Сусану царском граду Јудејац по имену Мардохеј, син Јаира сина Симеја сина Кисова, од племена Венијаминова, 8Који би одведен у ропство из Јерусалима с робљем које би одведену у ропство с Јехонијом царем Јудинијем, којега зароби Навуходоносор цар Вавилонски. 9Он одгајаше Адасу, а то је Јестира, кћи стрица његова, јер не имаше оца ни матере; а дјевојка бијаше лијепа стаса и красна лица, и по смрти оца јој и матере узе је Мардохеј за кћер. 10И кад се разгласи ријеч царева и заповијест, и много се дјевојака скупи у Сусан град царски под руку Игајеву, би и Јестира доведена у двор царев под руку Игаја чувара женскога. 11И дјевојка му омиље и нађе милост у њега, те јој одмах даде потребе за љепоту и дио њезин, и седам присталијех дјевојака из царскога дома, и намјести је с њезинијем дјевојкама на најљепше мјесто у женском дому. 12Јестира не каза народа својега ни рода својега, јер јој Мардохеј бјеше забранио да не казује. 13А Мардохеј ходаше сваки дан испред тријема од женскога дома да би дознао како је Јестира и што ће бити од ње. 14А кад би дошао ред на коју дјевојку да уђе к цару Асвиру, пошто би јој се чинило по женском закону дванаест мјесеца (јер толико времена требаше да се уљепшавају, шест мјесеца уљем од смирне а шест мјесеца мирисима и другим стварима за љепоту женску), 15Тада би дјевојка ишла к цару, и што би год рекла дало би јој се да с тијем иде из женске куће у дом царев. 16Увече би ушла а ујутру би се вратила у другу кућу женску под руку Сазгаза дворанина царева, чувара иночкога; више не би ишла к цару, већ ако би је хтио цар, те би била позвана по имену. 17И тако кад дође ред на Јестиру кћер Авихаила стрица Мардохејева, коју бјеше узео за кћер, да уђе к цару, она не заиска ништа него што рече Игај дворанин царев, чувар женски; и Јестира налажаше милост у свакога ко је виђаше. 18Тако би Јестира одведена к цару Асвиру у царски двор његов десетога мјесеца, које је мјесец Тевет, седме године царовања његова. 19И цару омиље Јестира мимо све друге жене, и придоби милост и љубав његову мимо све дјевојке, те јој метну царски вијенац на главу и учини је царицом на мјесто Астинино. 20И учини цар велику гозбу свијем кнезовима својим и слугама својим ради Јестире, и поклони земљама олакшице и раздаде дарове како цар може. 21А кад се другом скупљаху дјевојке, Мардохеј сјеђаше на вратима царевијем. 22А Јестира не каза својега рода ни народа, као што јој бјеше заповједио Мардохеј, и Јестира чињаше што јој Мардохеј говораше, као кад се одгајаше код њега. 23У те дане, кад Мардохеј сјеђаше на вратима царевијем, расрдише се Вихтан и Терес два дворанина царева између онијех који стражаху на прагу, и гледаху да дигну руке на цара Асвира.