‏ Esther 4

У књигама се говораше да се огласи заповијест по свијем земљама и да се објави свијем народима да буду готови за онај дан.1Гласници отидоше брзо по заповијести царевој, и заповијест би оглашена у Сусану царском граду. А цар и Аман сјеђаху и пијаху, а град се Сусан смете. 2 3А Мардохеј дознав све шта би, раздрије хаљине своје и обуче се у костријет и посу се пепелом и пође по граду вичући иза гласа горко. 4И дође до пред врата царева, јер не бјеше слободно ући на врата царева у костријети. 5И у свијем земљама, у које год мјесто дође ријеч царева и заповијест његова, би велика жалост међу Јеврејима и пост и плач и јаук, и многи у костријети и пепелу лежаху. 6И дођоше дјевојке Јестирине и дворани њезини, и јавише јој: и царица се ожалости веома, и посла хаљине да преобуку Мардохеја и да скину с њега костријет; али он не прими. 7Тада дозва Јестира Атаха дворанина царева, којега јој бјеше дао да јој служи, и заповједи му за Мардохеја да разбере шта му је и зашто. 8И отиде Атах к Мардохеју на улицу градску која бијаше пред вратима царевијем. 9И Мардохеј му каза све што му се догодило и за сребро што је обрекао Аман дати у цареву ризницу за Јудејце да их истријеби; 10И пријепис од заповијести која би проглашена у Сусану да се истријебе, даде му да је покаже Јестири и јави, и да јој наручи да отиде к цару и да га умилостиви и да га моли за свој народ. 11И вративши се Атах каза Јестири ријечи Мардохејеве. 12А Јестира рече Атаху и заповједи му да каже Мардохеју: 13Знају све слуге цареве и народ по земљама царевијем да ко би год, човјек или жена, ушао к цару унутра у двор не будући позван, један је закон за њ, да се погуби, осим коме би цар пружио златну палицу, тај остаје жив; а ја нијесам звана да уђем к цару, ово је тридесет дана. 14И казане бише Мардохеју ријечи Јестирине. 15А Мардохеј опет поручи Јестири: немој мислити да ћеш се мимо све Јудејце избавити у дому цареву. 16Јер ако ти узмучиш сада, доћи ће помоћ и избављење Јудејцима с друге стране, а ти и дом оца твојега погинућете; и ко зна нијеси ли за овако вријеме дошла до царства. 17Тада рече Јестира да одговоре Мардохеју: