‏ Esther 6

Али све то није ми ни на што докле год гледам онога Мардохеја Јудејца гдје сједи на вратима царевијем.1Тада му рече Сереса жена његова и сви пријатељи његови: нека начине вјешала висока педесет лаката, и ујутру реци цару да се на њима објеси Мардохеј, па иди с царем весео на објед. И то би по вољи Аману и приправи вјешала. 2 3Ону ноћ не могаше цар спавати, и заповједи те му донесоше књигу од знаменитијех догађаја, дневнике, те је читаше цару. 4И нађе се записано како је Мардохеј проказао за Вихтана и Тереса, два дворанина, који чуваху стражу на прагу, да гледају да дигну руке на цара Асвира. 5Тада рече цар: кака је част и како је добро учињено Мардохеју за то? а момци цареви, слуге његове, рекоше: није му учињено ништа. 6А цар рече: ко је у тријему? А Аман бјеше дошао у спољашњи тријем двора царева да каже цару да се објеси Мардохеј на вјешала која му је приправио. 7А момци цареви рекоше му: гле, Аман стоји у тријему. А цар рече: нека дође. 8И Аман дође, а цар му рече: шта треба учинити човјеку којега цар хоће да прослави? А Аман рече у себи: кога би цар хтио прославити ако не мене? 9И рече Аман цару: кога цар хоће да прослави, 10Треба донијети царско одијело које цар носи, и довести коња на ком цар јаше, и метнути му на главу вијенац царски; 11И одијело и коња треба дати коме између највећих кнезова царевијех да обуку човјека онога којега цар хоће да прослави, па да га проведу на коњу по улицама градским и вичу пред њим: овако бива човјеку кога цар хоће да прослави. 12Тада рече цар Аману: брже узми одијело и коња као што рече, и учини тако Мардохеју, Јудејцу који сједи на вратима царевијем; немој изоставити ништа што си рекао. 13И узе Аман одијело и коња, и обуче Мардохеја и проведе га на коњу по улицама градским вичући пред њим: овако бива човјеку кога цар хоће да прослави. 14Потом се врати Мардохеј на врата царева, а Аман брже отиде кући својој жалостан и покривене главе.