‏ Esther 8

И Арвона, један од дворана царевијех, рече: ево и вјешала што је начинио Аман за Мардохеја који је говорио добро по цара стоје код куће Аманове, висока педесет лаката. И рече цар: објесите га на њих.1И тако објесише Амана на вјешала која бјеше приправио Мардохеју. И гњев царев утиша се. 2 3Истога дана даде цар Асвир царици Јестири кућу Амана непријатеља Јудејскога. А Мардохеј изиде пред цара, јер Јестира каза шта јој је он; 4И цар снимив прстен свој, који бјеше узео од Амана, даде га Мардохеју; а Јестира постави Мардохеја над кућом Амановом. 5Потом Јестира опет говори цару и паднувши пред ноге његове и плачући мољаше га да уклони злоћу Амана Агагеја и мисао његову коју бјеше смислио на Јудејце. 6Тада цар пружи златну палицу према Јестири, и Јестира уста и стаде пред царем. 7И рече: ако је угодно цару и ако сам нашла милост пред њим, и ако је право пред царем и ако сам му мила, нека се пише да се пореку књиге у којима је мисао Амана сина Амедатина, Агагеја, које је расписао да се истријебе Јудејци што су по свијем земљама царевијем. 8Јер како бих могла гледати зло које би задесило мој народ? и како бих могла гледати да се потре род мој? 9А цар Асвир рече царици Јестири и Мардохеју Јудејцу: ето, дао сам кућу Амнонову Јестири а њега су објесили на вјешала зато што шћаше дигнути руку своју на Јудејце. 10Ви дакле пишите за Јудејце како вам је драго у име царево и запечатите прстеном царевијем; јер што се пише у име царево и запечати прстеном царевијем не може се порећи. 11И дозваше писаре цареве у исто вријеме, трећега мјесеца, који је мјесец Сиван, двадесет трећега дана, и писа се све, како заповједи Мардохеј, Јудејцима и намјесницима и кнезовима и управитељима по земљама, од Индије до Етиопије, сто и двадесет и седам земаља, у сваку земљу њезинијем писмом и сваком народу његовијем језиком, и Јудејцима њиховијем писмом и њиховијем језиком. 12А написа у име цара Асвира и запечати прстеном царевијем, и разасла књиге по гласницима који јахаху на брзијем коњма и на младијем мазгама: 13Да је цар допустио Јудејцима што су у коме год граду да се скупе и бране живот свој, да потру и побију и истријебе сваку војску којега му драго народа и земље, који би ударили на њих, и дјецу њихову и жене њихове, а имање њихово да разграбе. 14У исти дан по свијем земљама цара Асвира, тринаестога дана мјесеца дванаестога, које је мјесец Адар. 15У књигама се говораше да се огласи заповијест по свијем земљама и да се објави свијем народима да Јудејци буду готови за онај дан да се освете својим непријатељима. 16Гласници који јахаху на брзијем коњма и мазгама отидоше брзо и хитно по заповијести царевој; и заповијест би оглашена у Сусану царском граду. 17А Мардохеј отиде од цара у царском одијелу љубичастом и бијелом и под златнијем вијенцем великим и у плашту од танкога платна и скерлета, и град Сусан радоваше се и весељаше се.