‏ Esther 9

Јудејцима дође свјетлост и весеље и радост и слава.1И у свакој земљи и у сваком граду, гдје год дође заповијест царева и наредба његова, бјеше радост и весеље међу Јудејцима, гозба и благи дани, и многи из народа земаљских постајаху Јудејци, јер их попаде страх од Јевреја. 2 3И тако дванаестога мјесеца, а то је мјесец Адар, тринаестога дана, кад дође да се изврши ријеч царева и заповијест његова, истога дана кад се непријатељи Јудејски надаху да ће обладати њима, преокрену се, те Јудејци обладаше својим ненавидницима. 4Скупише се Јудејци у својим градовима по свијем земљама цара Асвира да дигну руке на оне који им тражаху зло; и нико не могаше стајати пред њима; јер страх од њих попаде све народе. 5И сви кнезови земаљски, намјесници и управитељи и који оправљаху послове цареве, подупираху Јудејце, јер их попаде страх од Мардохеја. 6Јер велик бијаше Мардохеј у дому цареву, и слава његова пролажаше све земље, јер тај човјек Мардохеј биваше све већи. 7И тако побише Јудејци све непријатеље своје мачем и потрше и истријебише, и учинише што хтјеше од ненавидника својих. 8И у Сусану царском граду убише Јудејци и истријебише пет стотина људи. 9И Фирсандату и Далфона и Аспату, 10И Порату и Адалију и Аридату, 11И Фармасту и Арисаја и Аридаја и Вајезату, 12Десет синова Амана сина Амедатина непријатеља Јудејскога побише, али на плијен не дигоше руке своје, 13У онај дан кад јавише цару број побијених у Сусану царском граду, 14Рече цар Јестири царици: у Сусану царском граду побише и потрше Јудејци пет стотина људи и десет синова Амановијех, а шта су учинили по осталијем земљама царевијем? Шта желиш? даће ти се; и шта још молиш? биће. 15А Јестира рече: ако је угодно цару, да се допусти Јудејцима у Сусану и сјутра да учине по данашњој наредби и десет синова Амановијех да објесе на вјешала. 16И заповједи цар да буде тако. И оглашена би заповијест у Сусану, и објесише десет синова Амановијех. 17И Јудејци који бијаху у Сусану скупивши се и четрнаестога дана мјесеца Адара побише у Сусану три стотине људи, али на плијен не дигоше руке своје. 18А остали Јудејци који бијаху по земљама царевијем скупише се да бране живот свој и да се смире од непријатеља својих; и побише седамдесет и пет тисућа ненавидника својих; али на плијен не дигоше руке своје. 19То би тринаестога дана мјесеца Адара; а четрнаестога починуше, и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се. 20А Јудејци који бијаху у Сусану скупише се тринаестога и четрнаестога дана истога мјесеца, а починуше петнаестога, и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се. 21Зато Јудејци сељани, који живе по мјестима неограђенијем, празнују четрнаести дан мјесеца Адара веселећи се и гостећи се и благујући, и шаљући дијелове један другом. 22Јер Мардохеј написа ово, и разасла књиге свијем Јудејцима који бијаху по свијем земљама цара Асвира, близу и далеко, 23Наређујући им да празнују дан четрнаести мјесеца Адара и петнаести дан истога мјесеца сваке године; 24Према данима у које се смирише Јудејци од непријатеља својих и према мјесецу кад им се претвори жалост у радост и туга у весеље, да те дане празнују гостећи се и веселећи се и шаљући дијелове један другом, и сиромасима дарове. 25И примише сви Јудејци да чине што су почели и што им писа Мардохеј. 26Јер Аман син Амедатин Агагеј непријатељ свијех Јудејаца намисли за Јудејце да их истријеби, и баци Фур, то јест ждријеб, да их потре и истријеби. 27Али кад Јестира изиде пред цара, он заповједи књигом, те се зла мисао његова коју смисли на Јудејце обрати на његову главу, и објесише њега и синове његове на вјешала. 28Зато прозваше те дане Фурим од имена Фур; и ради својих ријечи те књиге и ради онога што видјеше, тако и ради онога што им се догоди, 29Поставише Јудејци и примише на се и на сјеме своје и на све који се удруже с њима да је непромјенито да славе та два дана као што је написано за њих и на вријеме које је за њих одређено, сваке године, 30И да се ти дани спомињу и славе у сваком нараштају, у свакој породици, у свакој земљи и у сваком граду; и ти дани Фурим да не престану међу Јудејцима и спомен њихов да не погине у сјемену њихову. 31И писа царица Јестира кћи Авихаилова и Мардохеј Јудејац сваком тврђом потврђујући књигу за Фурим други пут. 32И разасла књигу свијем Јудејцима у сто и двадесет и седам земаља цара Асвира и ријечима љубазнијем и истинијем,