‏ Exodus 12

1И рече Господ Мојсију и Арону у земљи Мисирској говорећи: 2Овај мјесец да вам је почетак мјесецима, да вам је први мјесец у години. 3Кажите свему збору Израиљеву и реците: десетога дана овога мјесеца сваки нека узме јагње или јаре, по породицама, по једно на дом; 4Ако ли је дом мали за јагње или јаре, нека узме к себи сусједа, који му је најближи, с онолико душа колико треба да могу појести јагње или јаре. 5А јагње или јаре да вам буде здраво, мушко, од године; између оваца или између коза узмите. 6И чувајте га до четрнаестога дана овога мјесеца, а тада савколики збор Израиљев нека га закоље увече. 7И нека узму крви од њега и покропе оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће га јести. 8И нека једу месо исте ноћи, на ватри печено, с хљебом пријеснијем и са зељем горким нека једу. 9Немојте јести сирово ни у води кухано, него на ватри печено, с главом и с ногама и с дробом. 10И ништа немојте оставити до јутра; ако ли би што остало до јутра, спалите на ватри. 11А овако једите: опасани, обућа да вам је на ногу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи. 12Јер ћу проћи по земљи Мисирској ту ноћ, и побићу све првенце у земљи Мисирској од човјека до живинчета, и судићу свијем боговима Мисирским, ја Господ. 13А крв она биће вам знак на кућама, у којима ћете бити; и кад видим крв, проћи ћу вас, те неће бити међу вама помора, кад станем убијати по земљи Мисирској. 14И тај ће вам дан бити за спомен, и празноваћете га Господу од кољена до кољена; празнујте га законом вјечнијем. 15Седам дана једите хљебове пријесне, и првога дана уклоните квасац из кућа својих; јер ко би год јео што с квасцем од првога дана до седмога, истријебиће се она душа из Израиља. 16Први дан биће свети сабор; тако и седми дан имаћете свети сабор; никакав посао да се не ради у те дане, осим што треба за јело свакој души, то ћете само готовити. 17И држите дан пријеснијех хљебова, јер у тај дан изведох војске ваше из земље Мисирске; држите тај дан од кољена до кољена законом вјечнијем. 18Првога мјесеца четрнаести дан увече почните јести пријесне хљебове па до двадесет првога дана истога мјесеца увече. 19За седам дана да се не нађе квасца у кућама вашим; јер ко би год јео што с квасцем, истријебиће се она душа из збора Израиљева, био дошљак или рођен у земљи. 20Ништа с квасцем немојте јести, него једите хљеб пријесан по свијем становима својим. 21И сазва Мојсије све старјешине Израиљске, и рече им: изберите и узмите себи јагње или јаре по породицама својим, и закољите пасху. 22И узмите киту исопа и замочите је у крв, која ће бити у здјели, и покропите горњи праг и оба довратка крвљу, која ће бити у здјели, и ниједан од вас да не излази на врата кућна до јутра. 23Јер ће заћи Господ да бије Мисир, па кад види крв на горњем прагу и на оба довратка, проћи ће Господ мимо она врата, и неће дати крвнику да уђе у куће ваше да убија. 24И држите ово као закон теби и синовима твојим довијека. 25И кад дођете у земљу коју ће вам дати Господ, као што је казао, држите ову службу. 26И кад вам реку синови ваши: каква вам је то служба? 27Реците: ово је жртва за пролазак Господњи, кад прође куће синова Израиљевих у Мисиру убијајући Мисирце, а домове наше сачува. Тада народ сави главу и поклони се. 28И отидоше и учинише синови Израиљеви, како заповједи Господ преко Мојсија и Арона, тако учинише. 29А око поноћи поби Господ све првенце у земљи Мисирској од првенца Фараонова који шћаше сједјети на пријестолу његову до првенца сужња у тамници, и што год бјеше првенац од стоке. 30Тада уста Фараон оне ноћи, он и све слуге његове и сви Мисирци, и би вика велика у Мисиру, јер не бјеше куће у којој не би мртваца. 31И дозва Мојсија и Арона по ноћи и рече: устајте, идите из народа мојега и ви и синови Израиљеви, и отидите, послужите Господу, као што говористе. 32Узмите и овце своје и говеда своја, као што говористе, и идите, па и мене благословите. 33И Мисирци наваљиваху на народ да брже иду из земље, јер говораху: изгибосмо сви. 34И народ узе тијесто своје још неускисло, умотавши га у хаљине своје, на рамена своја. 35И учинише синови Израиљеви по заповијести Мојсијевој, и заискаше у Мисираца накита сребрнијех и накита златнијех и хаљина. 36И Господ учини, те народ нађе љубав у Мисираца, те им дадоше; тако оплијенише Мисирце. 37И отидоше синови Израиљеви из Рамесе у Сохот, око шест стотина тисућа пјешака, самијех људи осим дјеце. 38И других људи много отиде с њима, и стоке ситне и крупне врло много. 39И од тијеста које изнесоше из Мисира испекоше погаче пријесне, јер не бјеше ускисло кад их потјераше Мисирци, те не могаше оклијевати, нити спремише себи брашњенице. 40А бавише се синови Израиљеви у Мисиру четири стотине и тридесет година. 41И кад се наврши четири стотине и тридесет година, у исти дан изађоше све војске Господње из земље Мисирске. 42Та се ноћ светкује Господу, у коју их изведе из Мисира; то је ноћ Господња, коју треба да светкују синови Израиљеви од кољена на кољено. 43И рече Господ Мојсију и Арону: ово нека буде закон за пасху: ниједан туђин да је не једе; 44А сваки слуга ваш купљен за новце, кад га обрежете, онда нека је једе. 45Дошљак или најамник да је не једе. 46У истој кући да се једе, да не изнесете меса од ње из куће, и кости да јој не преломите. 47Сав збор Израиљев нека чини тако. 48Ако би код тебе сједио туђин и хтио би светковати пасху Господњу, нека му се обреже све мушкиње, па онда нека приступи да је светкује, и нека буде као рођен у земљи; а нико необрезан да је не једе. 49Закон један да је и рођеноме у земљи и дошљаку који сједи међу вама. 50И учинише сви синови Израиљеви како заповједи Господ Мојсију и Арону, тако учинише. 51И тај дан изведе Господ синове Израиљеве из земље Мисирске у четама њиховијем.