Exo 13 | SrKDIjekav | STEP | И рече Господ Мојсију говорећи:

‏ Exodus 13

1 И рече Господ Мојсију говорећи: 2 Посвети ми свакога првенца, што год отвора материцу у синова Израиљевијех, и од људи и од стоке; јер је моје. 3 И Мојсије рече народу: памтите овај дан, у који изидосте из Мисира, из дома ропскога, јер вас руком крјепком изведе Господ оданде; нека се дакле не једе ништа с квасцем. 4 Данас излазите, мјесеца Авива; 5 Па кад те Господ уведе у земљу Хананејску и Хетејску и Аморејску и Јевејску и Јевусејску, за коју се заклео оцима твојим да ће ти је дати, земљу у којој тече млијеко и мед, тада да служиш службу ову овога мјесеца; 6 Седам дана једи хљебове пријесне, а седми дан нека је празник Господњи. 7 Хљебови пријесни да се једу седам дана, и да се не види у тебе ништа с квасцем, нити да се види у тебе квасац у цијелом крају твом. 8 И казаћеш сину својему у тај дан говорећи: ово је за оно што ми је учинио Господ кад сам излазио из Мисира. 9 И нека ти буде као знак на руци твојој и као спомен пред очима твојима, да ти закон Господњи буде у устима; јер те је руком крјепком извео Господ из Мисира. 10 Зато врши закон овај на вријеме, од године до године. 11 И кад те уведе Господ у земљу Хананејску, као што се заклео теби и твојим оцима, и да ти је, 12 Одвајаћеш Господу што год отвора материцу, и од стоке твоје што год отвора материцу, што је мушко, да буде Господу. 13 А свако магаре првенче откупи јагњетом или јаретом; ако ли га не би откупио, сломи му врат. Али свакога првенца човјечијега између синова својих откупи. 14 А кад те запита син твој у напредак говорећи: шта је то? реци му: руком крјепком изведе нас Господ из Мисира, из дома ропскога. 15 Јер кад отврдну Фараон, те нас не хтје пустити, поби Господ све првенце у земљи Мисирској од првенца човјечијега до првенца од стоке; зато приносим Господу све мушко што отвора материцу, а свакога првенца синова својих откупљујем. 16 И то нека ти је као знак на руци и као почеоник међу очима твојима, да нас је руком крјепком извео Господ из Мисира. 17 А кад Фараон пусти народ, не одведе их Бог путем к земљи Филистејској, ако и бјеше краћи, јер Бог рече: да се не покаје народ кад види рат, и не врати се у Мисир. 18 Него Бог заведе народ путем преко пустиње на Црвеном Мору. А војничким редом изидоше синови Израиљеви из земље Мисирске. 19 И Мојсије узе кости Јосифове са собом; јер бјеше заклео синове Израиљеве рекавши: заиста ће вас походити Бог, а тада изнесите кости моје одавде са собом. 20 Тако отишавши из Сохота стадоше у око у Етаму, накрај пустиње. 21 А Господ иђаше пред њима дању у ступу од облака водећи их путем, а ноћу у ступу од огња свијетлећи им, да би путовали дању и ноћу. 22 И не уклањаше испред народа ступа од облака дању ни ступа од огња ноћу.