‏ Ezekiel 35

Њих ће видјети Фараон, и утјешиће се за свијем мноштвом својим, Фараон и сва војска његова, побијени мачем, говори Господ Господ.1Јер зададох свој страх земљи живијех, и Фараон ће и све мноштво његово лежати међу необрезанима с онима који су побијени мачем, говори Господ Господ. 2 3Опет ми дође ријеч Господња говорећи: 4Сине човјечји, говори синовима народа својега, и кажи им: кад пустим на коју земљу мач, ако народ оне земље узме кога између себе, и поставе га себи за стражара, 5И он видјевши мач гдје иде на земљу затруби у трубу, и опомене народ, 6Ако се ко чувши трубу не узме на ум, и мач дошавши погуби га, крв ће његова бити на његовој глави. 7Јер чу глас трубни, и не узе се на ум, крв ће његова бити на њему; да се узе на ум, сачувао би душу своју. 8Ако ли стражар видјевши мач гдје иде не затруби у трубу и народ не буде опоменут, а мач дошав погуби кога између њих, тај ће погинути за своје безакоње, али ћу крв његову искати из руке стражареве. 9И тебе, сине човјечји, тебе поставих стражарем дому Израиљеву; слушај дакле ријеч из мојих уста и опомињи их од мене. 10Кад речем безбожнику: безбожниче, погинућеш; а ти не проговориш и не опоменеш безбожника да се прође пута својега; тај ће безбожник погинути за своје безакоње; али ћу крв његову искати из твоје руке. 11Ако ли ти опоменеш безбожника да се врати са свога пута, а он се не врати са свога пута, он ће погинути за своје безакоње, а ти ћеш сачувати душу своју. 12Зато ти, сине човјечји, реци дому Израиљеву: ви говорите овако и кажете: пријеступи наши и гријеси наши на нама су, и с њих пропадамо; како бисмо живјели? 13Реци им: тако био ја жив, говори Господ Господ, није ми мило да умре безбожник, него да се врати безбожник са свога пута и буде жив; вратите се, вратите се са злијех путова својих, јер зашто да мрете, доме Израиљев? 14Зато ти, сине човјечји, реци синовима народа својега: праведнога неће избавити правда његова кад згријеши, и безбожник неће пропасти са безбожности своје кад се врати од безбожности своје, као што праведник не може с ње живјети кад згријеши. 15Кад речем праведнику да ће доиста живјети, а он се поузда у правду своју па учини неправду, од све правде његове ништа се неће споменути, него ће погинути с неправде своје коју учини.