Ezekiel 36
А кад речем безбожнику: доиста ћеш погинути, а он се обрати од гријеха својега и стане чинити суд и правду,1И врати безбожник залог, и врати што је отео, и стане ходити по уредбама животнијем не чинећи безакоња, доиста ће бити жив, неће умријети. 2Од свијех гријеха што је згријешио ништа му се неће споменути; чинио је суд и правду, доиста ће жив бити. 3А синови народа твојега говоре: није прав пут Господњи; а њихов пут није прав. 4Кад се праведник одврати од правде своје и учини неправду, погинуће с тога. 5А кад се безбожник одврати од своје безбожности и учини суд и правду, он ће жив бити с тога. 6А ви говорите: није прав пут Господњи. Судићу вам, доме Израиљев, свакоме по путовима његовијем. 7А дванаесте године робовања нашега, десетога мјесеца, петога дана дође к мени један који утече из Јерусалима, и рече: узе се град. 8А рука Господња дође нада ме увече прије него дође онај што утече, и отвори ми уста докле онај дође к мени ујутру; отворише ми се уста, те више не мучах. 9И дође ми ријеч Господња говорећи: 10Сине човјечји, који живе у онијем пустолинама у земљи Израиљевој говоре и кажу: Аврам бијаше један, и наслиједи ову земљу; а нас је много; нама је дата ова земља у нашљедство. 11Зато им реци: овако вели Господ Господ: једете с крвљу, и очи своје подижете ка гаднијем боговима својим, и крв прољевате, и хоћете да наслиједите земљу? 12Опирете се на мач свој, чините гадове, и скврните сваки жену ближњега својега, и хоћете да наслиједите земљу? 13Овако им реци: овако вели Господ Господ: тако ја жив био, који су у пустолинама, пашће од мача; и који је у пољу, звијерима ћу га дати да га изједу; а који су по градовима и по пећинама, од помора ће помријети. 14Тако ћу сасвијем опустити ту земљу, и нестаће поноса силе њезине, и опустјеће горе Израиљеве да неће нико пролазити. 15И они ће познати да сам ја Господ кад земљу сасвијем опустим за све гадове њихове што чинише. 16А о теби, сине човјечји, синови народа твојега казују о теби уза зидове и на вратима кућнијем, и говоре један другому, сваки брату својему, и веле: ходите и чујте кака ријеч дође од Господа. 17И долазе к теби као кад се народ скупља, и народ мој сједа пред тобом, и слуша ријечи твоје, али их не извршује; у устима су им љупке а срце њихово иде за својим лакомством. 18И гле, ти си им као љупка пјесма, као човјек лијепа гласа и који добро свира; слушају ријечи твоје, али их не извршују. 19Али кад то дође, а ево иде, онда ће познати да је био пророк међу њима. 20 21Опет ми дође ријеч Господња говорећи: 22Сине човјечји, пророкуј против пастира Израиљевијех, пророкуј и реци тијем пастирима: овако вели Господ Господ: тешко пастирима Израиљевијем који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири? 23Претилину једете и вуном се одијевате, кољете товно, стада не пасете. 24Слабијех не кријепите, и болесне не лијечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима. 25И распршаше се немајући пастира, и распршавши се посташе храна свијем звијерима пољским. 26Овце моје лутају по свијем горама и по свијем високим хумовима; и по свој земљи распршане су овце моје, и нема никога да пита за њих, никога да их тражи. 27Зато, пастири, чујте ријеч Господњу; 28Тако ја био жив, говори Господ Господ, што стадо моје поста грабеж, и овце моје посташе храна свијем звијерима пољским немајући пастира, и пастири моји не траже стада мојега, него пастири пасу сами себе, а стада мојега не пасу; 29Зато, пастири, чујте ријеч Господњу; 30Овако вели Господ Господ: ево ме на те пастире, и искаћу стадо своје из њиховијех руку, и нећу им дати више да пасу стадо, и неће више пастири пасти сами себе, него ћу отети овце своје из уста њиховијех и неће им бити храна. 31Јер овако вели Господ Господ: ево ме, ја ћу тражити овце своје и гледати их. 32Као што пастир тражи стадо своје кад је код оваца својих распршанијех, тако ћу тражити овце своје и отећу их из свијех мјеста куда се распршаше кад бијаше облачно и мрачно. 33И извешћу их из народа, и покупићу их из земаља, и довешћу их у земљу њихову, и пашћу их на горама Израиљевијем покрај потока и по свијем мјестима насељенијем у земљи. 34На доброј паши пашћу их, и тор ће им бити на високим горама Израиљевијем; ондје ће лежати у добром тору и по обилатој ће паши пасти на горама Израиљевијем. 35Ја ћу пасти стадо своје, и ја ћу их одмарати, говори Господ Господ. 36Тражићу изгубљену, и довешћу натраг одагнану, и рањену ћу завити и болесну окријепити; а товну ћу и јаку потрти, пашћу их право. 37А вама, стадо моје, овако говори Господ Господ: ево ја ћу судити између овце и овце, између овнова и јараца. 38Мало ли вам је што пасете на доброј паши, него остатак паше своје газите ногама својим? и што пијете бистру воду, него остатак мутите ногама својим?
Copyright information for
SrKDIjekav