‏ Ezekiel 37

А моје овце пасу што ви ногама својим изгазите, и пију што ви замутите ногама својим.1Зато овако им вели Господ Господ: ево ме, ја ћу судити између овце дебеле и овце мршаве. 2Што боцима и раменима отискујете и розима својим бодете све болесне тако да их разагнасте напоље, 3Зато ћу избавити стадо своје да не буде више грабеж, и судићу између овце и овце. 4И подигнућу им једнога пастира који ће их пасти, слугу својега Давида; он ће их пасти и биће им пастир. 5А ја Господ бићу им Бог, и слуга мој Давид кнез међу њима. Ја Господ рекох. 6И учинићу с њима завјет мирни, истријебићу зле звијери из земље, и они ће живјети у пустињи без страха и спаваће у шумама. 7И благословићу њих и што је око горе моје, и пуштаћу дажд на вријеме; дажди ће благословни бити. 8И дрвета ће пољска рађати свој род, и земља ће рађати свој род; и они ће бити у својој земљи без страха, и познаће да сам ја Господ кад поломим палице јарма њихова, и избавим их из руку онијех који их заробише. 9И неће више бити плијен народима, и звијери земаљске неће их јести, него ће живјети без страха и нико их неће плашити. 10И подигнућу им биљку за славу, и неће више умирати од глади у земљи, нити ће подносити срамоте од народа. 11И познаће да сам ја Господ Бог њихов с њима, и они, дом Израиљев, да су мој народ, говори Господ Господ. 12А ви сте стадо моје, овце паше моје, ви људи, а ја сам Бог ваш, говори Господ Господ. 13 14Опет ми дође ријеч Господња говорећи: 15Сине човјечји, окрени лице своје према гори Сиру и пророкуј против ње. 16И реци: овако вели Господ Господ: ево ме на тебе, горо Сире! и дигнућу руку своју на те, и опустићу те сасвијем. 17Градове ћу твоје опустити, и ти ћеш бити пустош, и познаћеш да сам ја Господ. 18Што је у тебе вјечно непријатељство, и расипаш синове Израиљеве мачем у невољи њиховој, кад је крај безакоњу њихову, 19Зато, тако ја био жив, говори Господ Господ, крви ћу те предати и крв ће те гонити, јер не мрзиш на крв, крв ће те гонити. 20И обратићу гору Сир сасвијем у пустош, да нико неће долазити ни одлазити. 21И напунићу горе њезине побијенијех њезинијех; на хумовима твојим и у долинама твојим и по свијем потоцима твојим падаће побијени од мача. 22Вјечну пустињу начинићу од тебе и градови се твоји неће оправити, и познаћете да сам ја Господ. 23Што говориш: ова два народа и ове двије земље моје ће бити, и наслиједићемо их, ако и јест Господ био ондје, 24Зато, тако ја жив био, говори Господ Господ, учинићу по гњеву твом и по зависти твојој, с којом си поступала из мржње према њима, и бићу познат међу њима кад ти судим. 25И познаћеш да сам ја Господ чуо све твоје хуле које си говорила на горе Израиљеве рекавши: опустјеше, нама су дане да их једемо. 26И величасте се супрот мени устима својим, и множисте на ме ријечи своје; чуо сам. 27Овако вели Господ Господ: кад се сва земља стане веселити, тебе ћу опустити. 28Како си се ти веселила нашљедству дома Израиљева што опустје, тако ћу и теби учинити: опустјећеш, горо Сире, и сва земљо Едомска; и познаће се да сам ја Господ.