‏ Ezekiel 41

И укопаваће их дом Израиљев седам мјесеца, да би очистили земљу.1И укопаваће их сав народ, и биће им на славу у онај дан кад се прославим, говори Господ Господ. 2И одвојиће људе који ће једнако ићи по земљи и с онима који пролазе укопавати оне који би остали по земљи да је очисте; послије седам мјесеца тражиће. 3И проходиће земљу и ићи по њој, и ко види кости људске, начиниће код њих знак, докле их не укопају гробари у долини мноштва Гогова. 4А и граду ће бити име Амона; и тако ће очистити земљу. 5Ти, дакле, сине човјечји, овако говори Господ Господ, реци птицама, свакојаким птицама и свијем звијерима пољским: скупите се и ходите, саберите се са свијех страна на жртву моју, коју кољем за вас, на велику жртву на горама Израиљевијем, и јешћете меса и пићете крви; 6Јешћете меса јуначкога и пићете крви кнезова земаљских, овнова, јагањаца и јараца и телаца, све угојене стоке Васанске. 7И јешћете претилине да ћете се наситити, и пићете крви да ћете се опити од жртава мојих што ћу вам наклати. 8И наситићете се за мојим столом коња и коњика, јунака и свакојаких војника, говори Господ Господ. 9И пустићу славу своју међу народе, и сви ће народи видјети суд мој који ћу учинити и моју руку коју ћу дигнути на њих. 10И познаће дом Израиљев да сам ја Господ Бог њихов, од онога дана и послије. 11И народи ће познати да се за своје безакоње зароби дом Израиљев, што мени згријешише, те сакрих лице своје од њих, и дадох их у руке непријатељима њиховијем, и сви падоше од мача. 12По нечистоти њиховој и по пријеступу њихову учиних им и сакрих лице своје од њих. 13Тога ради овако говори Господ Господ: повратићу робље Јаковљево и смиловаћу се свему дому Израиљеву и ревноваћу за свето име своје, 14Пошто поднесу срамоту своју и све пријеступе своје, којима ми преступише док сјеђаху у својој земљи без страха и никога не бјеше да их плаши, 15Кад их доведем натраг из народа и саберем их из земаља непријатеља њиховијех, и посветим се у њима пред многим народима. 16И познаће да сам ја Господ Бог њихов кад одведавши их у ропство међу народе опет их саберем у земљу њихову не оставивши их ниједнога ондје. 17И нећу више крити лица својега од њих кад излијем дух свој на дом Израиљев, говори Господ Господ. 18 19Двадесет пете године робовања нашега, у почетку године, десети дан мјесеца, четрнаесте године од како се узе град, исти дан дође нада ме рука Господња и одведе ме онамо. 20Утварама Божјим одведе ме у земљу Израиљеву, и постави ме на гору врло високу, на којој бијаше с југа као саграђен град. 21И одведе ме онамо, и гле, човјек, који на очи бијаше као од мједи, с ужем ланенијем у руци и с трском мјерачком, и стајаше на вратима. 22И проговори ми тај човјек: сине човјечји, гледај очима својим и слушај ушима својим, и узми на ум све што ћу ти показати, јер си доведен овамо да ти покажем; кажи дому Израиљеву све што видиш. 23И гле, бјеше зид споља око дома, а у руци оном човјеку трска мјерачка од шест лаката, а лакат бјеше с подланице дужи од обичнога; и измјери грађевину у ширину, и бјеше једна трска, и у висину, и бјеше једна трска. 24Па дође на врата која бијаху према истоку, и изиде уз басамаке, и измјери један праг вратима, и бјеше у ширину једна трска, и други праг, и бјеше у ширину једна трска; 25И клијети, и свака бјеше једну трску дуга и једну трску широка; а између клијети бјеше пет лаката; и праг на вратима код тријема на унутрашњим вратима, и бјеше с једне трске. 26И измјери тријем на вратима унутрашњим, и бјеше једна трска.