‏ Genesis 19

1А увече дођоше два анђела у Содом; а Лот сјеђаше на вратима Содомским; и кад их угледа, устаде те их срете, и поклони се лицем до земље, 2И рече: ходите, господо, у кућу слуге својега, и преноћите и оперите ноге своје; па сјутра рано кад устанете пођите својим путем. А они рекоше: не, него ћемо преноћити на улици. 3Али он навали на њих, те се увратише к њему и уђоше у кућу његову, и он их угости, и испече хљебова пријеснијех, и једоше. 4И још не бјеху легли, а грађани Содомљани слегоше се око куће, старо и младо, сав народ са свијех крајева, 5И викаху Лота и говораху му: гдје су људи што дођоше синоћ к теби? изведи их к нама да их познамо. 6А Лот изиде к њима пред врата затворив врата за собом, 7И рече им: немојте, браћо, чинити зла. 8Ево имам двије кћери, које још не познаше човјека; њих ћу вам извести, па чините с њима што вам је воља; само не дирајте у оне људе, јер су зато ушли под мој кров. 9А они му рекоше: ходи амо. Па онда рекоше: овај је сам дошао амо да живи као дошљак, па још хоће да нам суди; сад ћемо теби учинити горе него њима. Па навалише јако на човјека, на Лота, и стадоше истављати врата. 10А она два човјека дигоше руке, и увукоше Лота к себи у кућу, и затворише врата. 11А људи што бијаху пред вратима кућним уједанпут ослијепише од најмањега до највећега, те не могаху наћи врата. 12Тада она два човјека рекоше Лоту: ако имаш овдје још кога свога, или зета или сина или кћер, или кога год свога у овом граду, гледај нек иду одавде; 13Јер хоћемо да затремо мјесто ово, јер је вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да га затремо. 14И изиде Лот, и каза зетовима својим, за које шћаше дати кћери своје, и рече им: устајте, идите из мјеста овога, јер ће сада затрти Господ град овај. Али се зетовима његовијем учини да се шали. 15А кад зора забијеље, навалише анђели на Лота говорећи: устани, узми жену своју и двије кћери своје које су ту, да не погинеш у безакоњу града тога. 16А он се стаде шчињати, те људи узеше за руку њега и жену његову и двије кћери његове, јер га бјеше жао Господу, и изведоше га и пустише иза града. 17И кад их изведоше напоље, рече један: избави душу своју и не обзири се натраг, и у цијелој овој равни да нијеси стао; бјежи на оно брдо да не погинеш. 18А Лот им рече: немој, Господе! 19Гле, слуга твој нађе милости пред тобом, и милост је твоја превелика коју ми учини сачувавши ми живот; али не могу утећи на брдо да ме не стигне зло и не погинем. 20Ено град близу; онамо се може утећи, а мали је; да бјежимо онамо; та мали је, те ћу остати жив. 21А он му рече: ето послушаћу те и зато, и нећу затрти града, за који рече. 22Брже бјежи онамо; јер не могу чинити ништа док не стигнеш онамо. Зато се прозва онај град Сигор. 23И кад сунце ограну по земљи, Лот дође у Сигор. 24Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња, 25И затр оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски. 26Али жена Лотова бјеше се обазрела идући за њим, и поста слан камен. 27А сјутрадан рано уставши Аврам, отиде на мјесто гдје је стајао пред Господом; 28И погледа на Содом и Гомор и сву околину по оној равни, и угледа, а то се дизаше дим од земље као дим из пећи. 29Али кад Бог затираше градове у оној равни, опомену се Бог Аврама, и изведе Лота из пропасти кад затр градове гдје живљаше Лот. 30А Лот отиде из Сигора и стани се на оном брду с двије кћери своје, јер се бојаше остати у Сигору; и живљаше у пећини с двије кћери своје. 31А старија рече млађој: наш је отац стар, а нема никога на земљи да дође к нама као што је обичај по свој земљи. 32Хајде да дамо оцу вина нека се опије, па да легнемо с њим, еда бисмо сачувале сјеме оцу својему. 33И дадоше оцу вина ону ноћ; и дошавши старија леже с оцем својим, и он не осјети ни кад она леже ни кад устаде. 34А сјутрадан рече старија млађој: гле, ноћас спавах с оцем својим. Да му дамо вина и довече, па иди ти и лези с њим, еда бисмо сачувале сјеме оцу својему. 35Па и то вече дадоше оцу вина и уставши млађа леже с њим, и он не осјети ни кад она леже ни кад устаде. 36И обје кћери Лотове затрудњеше од оца својега. 37И старија роди сина, и надједе му име Моав; од њега су Моавци до данашњега дана. 38Па и млађа роди сина, и надједе му име Вен-Амије; од њега су Амонци до данашњега дана.