Gen 2 | SrKDIjekav | STEP | Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.

‏ Genesis 2

1 Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова. 2 И сврши Бог до седмога дана дјела своја, која учини; и почину у седми дан од свијех дјела својих, која учини; 3 И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свијех дјела својих, која учини; 4 То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо, 5 И сваку биљку пољску, докле је још не бјеше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити бјеше човјека да ради земљу, 6 Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу. 7 А створи Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива. 8 И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и ондје намјести човјека, којега створи. 9 И учини Господ Бог, те никоше из земље свакојака дрвета лијепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла. 10 А вода тецијаше из Едема натапајући врт, и оданде се дијељаше у четири ријеке. 11 Једној је име Фисон, она тече око цијеле земље Евилске, а ондје има злата, 12 И злато је оне земље врло добро; ондје има и бдела и драгога камена ониха. 13 А другој је ријеци име Геон, она тече око цијеле земље Хуске. 14 А трећој је ријеци име Хидекел, она тече к Асирској. А четврта је ријека Ефрат. 15 И узевши Господ Бог човјека намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува. 16 И запријети Господ Бог човјеку говорећи: једи слободно са свакога дрвета у врту; 17 Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умријећеш. 18 И рече Господ Бог: није добро да је човјек сам; да му начиним друга према њему. 19 Јер Господ Бог створи од земље све звијери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име; 20 И Адам надједе име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звијери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему. 21 И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и мјесто попуни месом; 22 И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму. 23 А Адам рече: сада ето кост од мојих кости, и тијело од мојега тијела. Нека јој буде име човјечица, јер је узета од човјека. 24 За то ће оставити човјек оца својега и матер своју, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело. 25 А бјеху обоје голи, Адам и жена му, и не бјеше их срамота.