Gen 21 | SrKDIjekav | STEP | И Господ походи Сару, као што бјеше рекао, и учини Господ Сари као што бјеше казао.

‏ Genesis 21

1 И Господ походи Сару, као што бјеше рекао, и учини Господ Сари као што бјеше казао. 2 Јер затрудње и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто вријеме кад каза Господ. 3 И Аврам надједе име сину који му се роди, којега му роди Сара, Исак. 4 И обреза Аврам сина својега Исака кад би од осам дана, као што му заповједи Бог. 5 А Авраму бјеше сто година кад му се роди син Исак. 6 А Сара рече: Бог ми учини смијех; ко год чује, смијаће ми се. 7 И рече: ко би рекао Авраму да ће Сара дојити дјецу? ипак му родих сина у старости његовој. 8 А кад дијете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе. 9 И Сара видје сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, гдје се потсмијева; 10 Па рече Авраму: отјерај ову робињу са сином њезинијем, јер син ове робиње неће бити нашљедник с мојим сином, с Исаком. 11 А то Авраму би врло криво ради сина његова. 12 Али Бог рече Авраму: немој да ти је криво ради дјетета и ради робиње твоје. Што ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку сјеме прозвати. 13 Али ћу и од сина робињина учинити народ, јер је твоје сјеме. 14 И Аврам устав ујутру рано, узе хљеба и мјешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дијете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи Вирсавској. 15 А кад неста воде у мјешини, она баци дијете под једно дрво, 16 Па отиде колико се може стријелом добацити, и сједе према њему; јер говораше: да не гледам како ће умријети дијете. И сједећи према њему стаде иза гласа плакати. 17 А Бог чу глас дјетињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: што ти је, Агаро? не бој се, јер Бог чу глас дјетињи оданде гдје је. 18 Устани, дигни дијете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ. 19 И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мјешину воде, и напоји дијете. 20 И Бог бијаше с дјететом, те одрасте, и живљаше у пустињи, и поста стријелац. 21 А живљаше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље Мисирске. 22 У то вријеме рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш. 23 Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мојега ни унука мојега, него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак. 24 А Аврам рече: хоћу се заклети. 25 Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове. 26 А Авимелех рече: не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас. 27 Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухватише вјеру међу собом. 28 А Аврам одлучи седам јагањаца из стада. 29 А Авимелех рече Авраму: шта ће оно седам јагањаца што си одлучио? 30 А он одговори: да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде свједочанство да сам ја ископао овај студенац. 31 Отуда се прозва оно мјесто Вир-Савеја, јер се ондје заклеше обојица. 32 Тако ухватише вјеру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу Филистејску. 33 А Аврам посади луг на Вирсавеји, и ондје призва име Господа Бога вјечнога. 34 И Аврам живљаше као дошљак у земљи Филистејској много времена.