‏ Genesis 24

1А Аврам бјеше стар и временит, и Господ бјеше благословио Аврама у свему; 2И рече Аврам слузи својему најстаријему у кући својој, који бјеше над свијем добром његовијем: метни руку своју под стегно моје, 3Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мојему између кћери овијех Хананеја, међу којима живим; 4Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мојему Исаку. 5А слуга му рече: и ако дјевојка не хтједбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твојега у земљу из које си се иселио? 6А Аврам му рече: пази да не одведеш сина мојега онамо. 7Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мојега и из земље рода мојега, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: сјемену ћу твојему дати земљу ову, он ће послати анђела својега пред тобом да доведеш жену сину мојему оданде. 8Ако ли дјевојка не хтједбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мојега немој одвести онамо. 9И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару својему, и закле му се за ово. 10Тада слуга узе десет камила између камила господара својега да иде, јер све благо господара његова бјеше под његовом руком; и отишав дође у Месопотамију до града Нахорова. 11И пусти камиле да полијежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде; 12И рече: Господе Боже господара мојега Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мојему Авраму. 13Ево, ја ћу стајати код овога студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде. 14Којој дјевојци речем: нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: на пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си намијенио слузи својему Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мојему. 15И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамова, дође с крчагом на рамену. 16И бјеше врло лијепа, још дјевојка, још је човјек не бјеше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође; 17А слуга искочи пред њу, и рече; дај ми да се напијем мало воде из крчага твојега. 18А она рече: на пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га. 19И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију. 20И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свијем камилама његовијем. 21А човјек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његову или није. 22А кад се камиле напише, извади човјек златну гривну од по сикла и метну јој око чела, и двије наруквице метну јој на руке од десет сикала злата. 23И рече: чија си кћи? кажи ми. Има ли у кући оца твојега мјеста за нас да преноћимо? 24А она му рече: ја сам кћи Ватуила сина Мелшина, којега роди Нахору. 25Још рече: има у нас много сламе и пиће и мјеста за ноћиште. 26Тада човјек савивши се поклони се Господу, 27И рече: благословен да је Господ Бог господара мојега Аврама, што не остави милости своје и вјере своје према господару мојем, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мојега. 28А дјевојка отрча и све ово каза у дому матере своје. 29А Ревека имаше брата, којему име бјеше Лаван; и истрча Лаван к човјеку на студенац, 30Како видје гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу гдје Ревека сестра му рече: тако ми каза човјек; дође к човјеку; а он стајаше код камила на студенцу. 31И рече: ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? спремио сам кућу, има мјеста и за камиле. 32И доведе човјека у кућу, и растовари камиле; и додаше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што бијаху с њим; 33И поставише му да једе; али он рече: нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: говори. 34Тада рече: ја сам слуга Аврамов. 35А Господ је благословио господара мојега веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца. 36И још Сара жена господара мојега роди сина господару мојему у старости његовој, и он му даде све што има. 37А мене закле господар мој говорећи: немој довести сину мојему жене између кћери овијех Хананеја, међу којима живим; 38Него иди у дом оца мојега и у род мој, да доведеш жену сину мојему. 39А ја рекох господару својему: може бити да дјевојка неће хтјети поћи са мном. 40А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живљах, послаће анђела својега с тобом, и даће срећу твојему путу да доведеш жену сину мојему од рода мојега, из дома оца мојега. 41Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја. 42И кад дођох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мојега Аврама, ако си дао срећу путу мојему, којим идем, 43Ево, ја ћу стајати код студенца: која дјевојка дође да захвати воде, и ја јој кажем: дај ми да се напијем мало воде из крчага твојега, 44А она ми одговори: и ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је намијенио Господ сину господара мојега. 45Ја још не изговорих у срцу својем, а дође Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати; и ја јој рекох: дај ми да се напијем. 46А она брже спустивши са себе крчаг рече: на пиј, и камиле ћу ти напојити. И кад се напих, напоји и камиле моје. 47И запитах је говорећи: чија си кћи? а она одговори: ја сам кћи Ватуила сина Нахорова, којега му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела и наруквице на руке; 48И падох и поклоних се Господу, и захвалих Господу Богу господара мојега Аврама, што ме доведе правијем путем да нађем кћер брата господара својега за сина његова. 49Ако ћете дакле учинити љубав и вјеру господару мојему, кажите ми; ако ли нећете, кажите ми, да идем на десно или на лијево. 50А Лаван и Ватуило одговарајући рекоше: од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни добро. 51Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена сину твојега господара, као што каза Господ. 52А кад чу слуга Аврамов ријечи њихове, поклони се Господу до земље; 53И извади закладе сребрне и златне и хаљине, и даде Ревеци; такођер и брату њезину и матери њезиној даде дарове. 54Потом једоше и пише он и људи који бијаху с њим, и преноћише. А кад ујутру усташе, рече слуга: пустите ме господару мојему. 55А брат и мати њезина рекоше: нека остане дјевојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде. 56А он им рече: немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу мојему путу; пустите ме да идем господару својему. 57Тада рекоше: да зовемо дјевојку, и упитамо шта она вели. 58И дозваше Ревеку и рекоше јој: хоћеш ићи с овијем човјеком? А она одговори: хоћу. 59И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њезину са слугом Аврамовијем и људима његовијем. 60И благословише Ревеку и рекоше јој: сестро наша, да се намножиш на тисуће тисућа, и сјеме твоје да наслиједи врата својих непријатеља! 61И подиже се Ревека с дјевојкама својим, и посједаше на камиле, и пођоше с човјеком; и слуга узев Ревеку отиде. 62А Исак иђаше враћајући се од студенца живога који ме види (јер живљаше у јужном крају); 63А бјеше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигав очи своје угледа камиле гдје иду. 64И Ревека подигавши очи своје угледа Исака, те скочи с камиле, 65И рече слузи: ко је онај човјек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице. 66И приповједи слуга Исаку све што је свршио. 67И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиље му. И Исак се утјеши за матером својом.