Gen 35 | SrKDIjekav | STEP | А Бог рече Јакову: устани, иди горе у Ветиљ и ондје стани; и начини ондје жртвеник Богу, који ти се јавио кад си бјежао од Исава брата својега.

‏ Genesis 35

1 А Бог рече Јакову: устани, иди горе у Ветиљ и ондје стани; и начини ондје жртвеник Богу, који ти се јавио кад си бјежао од Исава брата својега. 2 И Јаков рече породици својој и свијема који бијаху с њим: баците туђе богове што су у вас, и очистите се и преобуците се; 3 Па да се дигнемо и идемо горе у Ветиљ, да начиним ондје жртвеник Богу, који ме чуо у дан невоље моје и био са мном на путу којим сам ишао. 4 И дадоше Јакову све богове туђе који бијаху у њиховијем рукама, и обоце, које имаху у ушима; и Јаков их закопа под храстом код Сихема. 5 Потом отидоше. А страх Божји дође на градове који бијаху око њих, те се не дигоше у потјеру за синовима Израиљевијем. 6 И Јаков и сва чељад што бијаше с њим дођоше у Луз у земљи Хананској, а то је Ветиљ. 7 И ондје начини жртвеник, и назва оно мјесто: Бог Ветиљски, јер му се ондје јави Бог, кад је бјежао од брата својега. 8 Тада умрије Девора дојкиња Ревечина, и погребоше је испод Ветиља под храстом, који назва Јаков Алон-Вакут. 9 И јави се Бог Јакову опет, пошто изиде из Падан-Арама, и благослови га, 10 И рече му Бог: име ти је Јаков; али се отселе нећеш звати Јаков, него ће ти име бити Израиљ. И надједе му име Израиљ. 11 И још му рече Бог: ја сам Бог свемогући; расти и множи се; народ и многи ће народи постати од тебе, и цареви ће изаћи из бедара твојих. 12 И даћу ти земљу коју сам дао Авраму и Исаку, и након тебе сјемену твојему даћу земљу ову. 13 Потом отиде од њега Бог с мјеста гдје му говори. 14 А Јаков метну споменик на истом мјесту гдје му Бог говори; споменик од камена, и покропи га кропљењем, и прели га уљем. 15 И Јаков прозва мјесто гдје му говори Бог Ветиљ. 16 И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и бјеше јој тежак порођај. 17 И кад се веома мучаше, рече јој бабица: не бој се, имаћеш још једнога сина. 18 А кад се растављаше с душом те умираше, назва га Венонија; али му отац надједе име Венијамин. 19 И умрије Рахиља, и погребоше је на путу који иде у Ефрату, а то је Витлејем. 20 И метну Јаков споменик на гроб њезин. То је споменик на гробу Рахиљину до данашњега дана. 21 Одатле отишав Израиљ разапе шатор свој иза куле Мигдоледерске. 22 И кад Израиљ живљаше у оној земљи, отиде Рувим и леже с Валом иночом оца својега. И то дочу Израиљ. А имаше Јаков дванаест синова. 23 Синови Лијини бјеху: Рувим првенац Јаковљев, и Симеун и Левије и Јуда и Исахар и Завулон; 24 А синови Рахиљини: Јосиф и Венијамин; 25 А синови Вале робиње Рахиљине: Дан и Нефталим; 26 А синови Зелфе робиње Лијине: Гад и Асир. То су синови Јаковљеви, који му се родише у Падан-Араму. 27 И Јаков дође к Исаку оцу својему у Мамрију у Киријат-Арву, које је Хеврон, гдје Аврам и Исак бијаху дошљаци. 28 А Исаку бјеше сто и осамдесет година; 29 И онемоћав умрије Исак, и би прибран к роду својему стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков синови његови.