‏ Genesis 37

1А Јаков живљаше у земљи гдје му је отац био дошљак, у земљи Хананској. 2Ово су догађаји Јаковљеви. Јосиф кад бјеше момак од седамнаест година, пасијаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његова; и доношаше Јосиф зле гласове о њима оцу својему. 3А Израиљ љубљаше Јосифа највећма измећу свијех синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину. 4А браћа видећи гдје га отац љуби највећма између све браће његове, стадоше мрзити на њ тако да му не могаху лијепе ријечи проговорити. 5Уз то усни Јосиф сан и приповједи браћи својој, те они још већма омрзну на њ. 6Јер им рече: да чујете сан што сам снио: 7Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мојему. 8Тада му браћа рекоше: да нећеш још бити цар над нама и заповједати нам? Стога још већма стадоше мрзити на њ ради санова његовијех и ради ријечи његовијех. 9Послије опет усни други сан, и приповједи браћи својој говорећи: усних опет сан, а то се сунце и мјесец и једанаест звијезда клањаху мени. 10А приповједи и оцу својему и браћи својој; али га отац прекори и рече му: какав је то сан што си снио? еда ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље? 11И завиђаху му браћа; али отац његов чуваше ове ријечи. 12А кад браћа његова отидоше да пасу стоку оца својега код Сихема, 13Рече Израиљ Јосифу: не пасу ли браћа твоја стоку код Сихема? хајде да те пошаљем к њима. А он рече: ево ме. 14А он му рече: иди, види како су браћа твоја и како је стока, па дођи да ми јавиш. И оправи га из долине Хевронске, и он отиде пут Сихема. 15И човјек један нађе га а он лута по пољу, те га запита говорећи: шта тражиш? 16А он рече: тражим браћу своју; кажи ми, молим те, гдје су са стоком? 17А човјек рече: отишли су одавде, јер чух гдје рекоше: хајдемо у Дотаим. И отиде Јосиф за браћом својом, и нађе их у Дотаиму. 18А они га угледаше издалека; и док још не дође близу њих, стадоше се договарати да га убију, 19И рекоше међу собом: гле, ево онога што сне сања. 20Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у коју од овијех јама, па ћемо казати: љута га је звјерка изјела. Онда ћемо видјети шта ће бити од његовијех санова. 21Али Рувим кад чу то, избави га из руку њиховијех рекав: немојте да га убијемо. 22И још им рече Рувим: немојте крви прољевати; баците га у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он га шћаше избавити из руку њиховијех и одвести к оцу. 23И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи. 24И ухвативши га бацише га у јаму; а јама бјеше празна, не бјеше воде у њој. 25Послије сједоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавога коријења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир. 26И рече Јуда браћи својој: кака ће бити корист што ћемо убити брата својега и затајити крв његову? 27Хајде да га продамо овијем Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тијело. И послушаше га браћа његова. 28Па кад трговци Мадијамски бијаху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир. 29А кад се Рувим врати к јами, а то нема Јосифа у јами; тада раздрије хаљине своје, 30Па се врати к браћи својој, и рече: нема дјетета; а ја куда ћу? 31Тада узеше хаљину Јосифову, и заклавши јаре замочише хаљину у крв, 32Па онда послаше шарену хаљину оцу његову поручивши: нађосмо ову хаљину, види је ли хаљина сина твојега или није. 33А он је позна и рече: сина је мојега хаљина; љута га је звјерка изјела; Јосиф је доиста раскинут. 34И раздрије Јаков хаљине своје, и веза костријет око себе; и тужаше за сином својим дуго времена. 35И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тјешећи га, али се он не дадијаше утјешити, него говораше: с тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим. 36А Мадијанци продадоше га у Мисир Петефрију, дворанину Фараонову, заповједнику стражарском.