‏ Genesis 41

1А послије двије године дана усни Фараон, а он стоји на једној ријеци. 2И гле, из ријеке изађе седам крава лијепијех и дебелијех, и стадоше пасти по обали. 3И гле, иза њих изађе из ријеке седам других крава, ружнијех и мршавијех, и стадоше поред онијех крава на обали. 4И ове краве ружне и мршаве поједоше онијех седам крава лијепијех и дебелијех. У том се пробуди Фараон. 5Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једнога стабла једријех и лијепијех; 6А иза њих исклија седам класова малијех и штуријех; 7Па ови класови мали поједоше онијех седам великијех и једријех. У том се пробуди Фараон и видје да је сан. 8И кад би ујутру, он се забрину у духу, и послав сазва све гатаре Мисирске и све мудраце, и приповједи им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи. 9Тада проговори старјешина над пехарницима Фараону и рече: данас се опоменух гријеха својега. 10Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповједника стражарскога мене и старјешину над хљебарима, 11Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна својега уснисмо. 12А ондје бијаше с нама момче Јеврејче, слуга заповједника стражарскога, и ми му приповједисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи. 13И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а онога објеси. 14Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона. 15А Фараон рече Јосифу: усних сан, па ми нико не умије да каже шта значи; а за тебе чујем да умијеш казивати сне. 16А Јосиф одговори Фараону и рече: то није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону. 17И рече Фараон Јосифу: усних, а ја стојим крај ријеке на обали. 18И гле, из ријеке изађе седам крава дебелијех и лијепијех, те стадоше пасти по обали. 19И гле, иза њих изађе седам других крава рђавијех, и врло ружнијех и мршавијех, каквијех нијесам видио у цијелој земљи Мисирској. 20И ове краве мршаве и ружне поједоше онијех седам дебелијех, 21И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет бјеху онако ружне као прије. У том се пробудих. 22Па опет усних, а то седам класова израсте из једнога стабла једријех и лијепијех; 23А иза њих исклија седам малијех, танкијех и штуријех. 24И ови танки класови прождријеше онијех седам лијепијех. И ово приповједих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи. 25А Јосиф рече Фараону: оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио. 26Седам лијепијех крава јесу седам година, и седам лијепијех класова јесу седам година; оба су сна једнака. 27А седам крава мршавијех и ружнијех, што изађоше иза онијех, јесу седам година; и седам класова ситнијех и штуријех биће седам година гладнијех. 28То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио. 29Ево доћи ће седам година врло роднијех свој земљи Мисирској. 30А иза њих настаће седам гладнијех година, гдје ће се заборавити све обиље у земљи Мисирској, јер ће глад сатрти земљу, 31Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика. 32А што је два пута засопце Фараон снио, то је зато што је зацијело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог. 33Него сада нека потражи Фараон човјека мудра и разумна, па нека га постави над земљом Мисирском. 34И нека гледа Фараон да постави старјешине по земљи, и покупи петину по земљи Мисирској за седам роднијех година; 35Нека скупљају од свакога жита за роднијех година које иду, и нека снесу под руку Фараонову свакога жита у све градове, и нека чувају, 36Да се нађе хране земљи за седам година гладнијех, кад настану, да не пропадне земља од глади. 37И ово се учини добро Фараону и свијем слугама његовијем. 38И рече Фараон слугама својим: можемо ли наћи човјека какав је овај, у којем би дух био Божји? 39Па рече Фараон Јосифу: кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудра и разумна као што си ти. 40Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овијем пријестолом бити већи од тебе. 41И још рече Фараон Јосифу: ево, постављам те над свом земљом Мисирском. 42И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танкога платна, и објеси му златну верижицу о врату, 43И посади га на кола која бијаху друга за његовијем, и заповједи да пред њим вичу: клањајте се! и да га је поставио над свом земљом Мисирском. 44И још рече Фараон Јосифу: ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи Мисирској. 45И надје Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника Онскога. И пође Јосиф по земљи Мисирској. 46А бијаше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара Мисирскога. И отишав од Фараона обиђе сву земљу Мисирску. 47И за седам роднијех година роди земља свашта изобила. 48И стаде Јосиф купити за тијех седам година свакога жита што бјеше по земљи Мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које бјеху око њега. 49Тако накупи Јосиф жита врло много колико је пијеска морскога, тако да га преста мјерити, јер му не бјеше броја. 50И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника Онскога. 51И првенцу надједе Јосиф име Манасија, говорећи: јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца својега. 52А другоме надједе име Јефрем, говорећи: јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје. 53Али прође седам година роднијех у земљи Мисирској; 54И наста седам година гладнијех, као што је Јосиф напријед казао. И бјеше глад по свијем земљама, а по свој земљи Мисирској бјеше хљеба. 55Али најпослије наста глад и по свој земљи Мисирској, и народ повика к Фараону за хљеб; а Фараон рече свима Мисирцима: идите к Јосифу, па што вам он каже оно чините. 56И кад глад бјеше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи Мисирској. 57И из свијех земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.