Gen 43 | SrKDIjekav | STEP | Али глад бјеше врло велика у оној земљи.

‏ Genesis 43

1 Али глад бјеше врло велика у оној земљи. 2 Па кад поједоше жито које бијаху донијели из Мисира, рече им отац: идите опет, и купите нам мало хране. 3 А Јуда му проговори и рече: тврдо нам се зарекао онај човјек говорећи: нећете видјети лица мојега, ако не буде с вама брат ваш. 4 Ако ћеш пустити с нама брата нашега, ићи ћемо и купићемо ти хране. 5 Ако ли нећеш пустити, нећемо ићи, јер нам је казао онај човјек: нећете видјети лица мојега, ако не буде с вама брат ваш. 6 А Израиљ рече: што ми то зло учинисте и казасте човјеку да имате још једнога брата? 7 А они рекоше: човјек је потанко распитивао за нас и за род наш говорећи: је ли вам јоште жив отац? имате ли још браће? а ми му одговарасмо како нас питаше. Јесмо ли могли како знати да ће казати: доведите брата својега? 8 И рече Јуда Израиљу оцу својему: пусти дијете са мном, па ћемо се подигнути и отићи, да останемо живи и не помремо и ми и ти и наша дјеца. 9 Ја ти се јамчим за њ, из моје га руке ишти; ако ти га не доведем натраг и преда те не ставим, да сам ти крив довијека. 10 Да нијесмо толико оклијевали, до сада бисмо се два пута вратили. 11 Онда рече Израиљ отац њихов: кад је тако, учините ово: узмите што најљепше има у овој земљи у своје вреће, и понесите човјеку оном дар: мало тамјана и мало меда, мирисава коријења и смирне, урме и бадема. 12 А новаца понесите двојином, и узмите новце што бијаху озго у врећама вашим и однесите натраг, може бити да је погрјешка. 13 И узмите брата својега, па устаните и идите опет к оном човјеку. 14 А Бог свемогући да вам да да нађете милост у онога човјека, да вам пусти брата вашега другога и Венијамина; ако ли останем без дјеце, нек останем без дјеце. 15 Тада узевши даре и новаца двојином, узевши и Венијамина, подигоше се и отидоше у Мисир, и изађоше пред Јосифа. 16 А Јосиф кад видје с њима Венијамина, рече човјеку који управљаше кућом његовом: одведи ове људе у кућу, па накољи меса и зготови, јер ће у подне са мном јести ови људи. 17 И учини човјек како Јосиф рече, и уведе људе у кућу Јосифову. 18 А они се бојаху кад их човјек вођаше у кућу Јосифову, и рекоше: за новце који пређе бјеху метнути у вреће наше води нас, докле смисли како ће нас окривити, да нас зароби и узме наше магарце. 19 Па приступивши к човјеку који управљаше кућом Јосифовом, проговорише му на вратима кућним, 20 И рекоше: чуј, господару; дошли смо били и пређе, и куписмо хране; 21 Па кад дођосмо у једну гостионицу и отворисмо вреће, а то новци свакога нас бијаху озго у врећи његовој, новци наши на мјеру; и ево смо их донијели натраг; 22 А друге смо новце донијели да купимо хране; не знамо ко нам метну новце наше у вреће. 23 А он им рече: будите мирни, не бојте се; Бог ваш и Бог оца вашега метнуо је благо у вреће ваше; новци су ваши били у мене. И изведе им Симеуна. 24 И уведе их човјек у кућу Јосифову, и донесе им воде те опраше ноге, и магарцима њиховијем положи. 25 И приправише дар чекајући докле дође Јосиф у подне, јер чуше да ће они ондје обједовати. 26 И кад Јосиф дође кући, изнесоше му дар који имаху код себе, и поклонише му се до земље. 27 А он их запита како су, и рече: како је отац ваш стари, за кога ми говористе? је ли јоште жив? 28 А они рекоше: добро је слуга твој, отац наш; још је жив. И поклонише му се. 29 А он погледав видје Венијамина брата својега, сина матере своје, и рече: је ли вам то најмлађи брат ваш за којега ми говористе? И рече: Бог да ти буде милостив, синко! 30 А Јосифу гораше срце од љубави према брату својему, те брже потражи гдје ће плакати, и ушав у једну собу плака ондје. 31 Послије умив се изађе, и устежући се рече: дајте објед. 32 И донесоше њему напосе, и њима напосе, и Мисирцима који обједоваху у њега напосе, јер не могаху Мисирци јести с Јеврејима, јер је то нечисто Мисирцима. 33 А сјеђаху пред њим старији по старјешинству својем а млађи по младости својој. И згледаху се од чуда. 34 И узимајући јела испред себе слаше њима, и Венијамину допаде пет пута више него другима. И пише и напише се с њим.