Gen 45 | SrKDIjekav | STEP | Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.

‏ Genesis 45

1 Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој. 2 Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов. 3 И рече Јосиф браћи својој: ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега. 4 А Јосиф рече браћи својој: приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, којега продадосте у Мисир. 5 А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашега. 6 Јер је већ двије године дана глад у земљи, а биће још пет година, гдје неће бити ни орања ни жетве. 7 А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим. 8 И тако нијесте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његова и старјешином над свом земљом Мисирском. 9 Вратите се брже к оцу мојему и кажите му: овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклијевати. 10 Сједјећеш у земљи Гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и што је год твоје. 11 И ја ћу те хранити ондје, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и што је год твоје. 12 А ето видите очима својима, и брат мој Венијамин својима очима, да вам ја из уста говорим. 13 Кажите оцу мојему сву славу моју у Мисиру и што сте год видјели; похитајте и доведите овамо оца мојега. 14 Тада паде око врата Венијамину брату својему и плака. И Венијамин плака о врату његову. 15 И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим. 16 И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовијем; 17 И рече Фараон Јосифу: кажи браћи својој: овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу Хананску, 18 Па узмите оца својега и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи Мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље. 19 А ти им заповједи: овако учините: узмите са собом из земље Мисирске кола за дјецу своју и за жене своје, и поведите оца својега и дођите овамо; 20 А на покућство своје не гледајте, јер што има најбоље у свој земљи МИсирској ваше је. 21 И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповијести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут. 22 И свакоме даде по двоје хаљине а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине. 23 А оцу својему посла још десет магараца натоваренијех најљепшијех ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоваренијех жита и хљеба и јестива оцу на пут. 24 Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: немојте се корити путем. 25 Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу Хананску к Јакову оцу својему. 26 И јавише му и рекоше: још је жив Јосиф, и заповједа над свом земљом Мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вјероваше. 27 Али кад му казаше све ријечи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и видје кола, која посла Јосиф по оца, тада оживје дух Јакова оца њихова; 28 И рече Израиљ: доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нијесам умро.