Gen 49 | SrKDIjekav | STEP | Послије сазва Јаков синове своје и рече: скупите се да вам јавим шта ће вам бити до пошљетка.

‏ Genesis 49

1 Послије сазва Јаков синове своје и рече: скупите се да вам јавим шта ће вам бити до пошљетка. 2 Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца својега. 3 Рувиме, ти си првенац мој, крјепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом. 4 Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца својега и оскврнио је легав на њу. 5 Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди. 6 У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховијем да се не саставља слава моја; јер у гњеву својем побише људе, и за своје весеље покидаше волове. 7 Проклет да је гњев њихов, што бјеше нагао, и љутина њихова, што бјеше жестока; раздијелићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу. 8 Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твојега. 9 Лавићу Јуда! с плијена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити? 10 Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његовијех онај који поставља закон, докле не дође онај коме припада, и њему ће се покоравати народи. 11 Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа. 12 Очи му се црвене од вина и зуби бијеле од млијека. 13 Завулон ће живјети покрај мора и гдје пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона. 14 Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору, 15 И видјев да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак. 16 Дан ће судити својему народу, као једно између племена Израиљевих. 17 Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњик наузнако. 18 Господе, тебе чекам да ме избавиш. 19 А Гад, њега ће војска свладати; али ће најпослије он надвладати. 20 У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске. 21 Нефталим је кошута пуштена, и говориће лијепе ријечи. 22 Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида. 23 Ако га и уцвијелише љуто и стријељаше на њ, и бише му непријатељи стријелци, 24 Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његовијех од руку јакога Бога Јаковљева, одакле поста пастир, камен Израиљу, 25 Од силнога Бога оца твојега, који ће ти помагати, и од свемогућега, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце. 26 Благослови оца твојега надвисише благослове мојих старијех сврх брда вјечнијех, нека буду над главом Јосифовом и над тјеменом одвојенога између браће. 27 Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дијели плијен. 28 Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовијем благослови их. 29 Потом им заповједи и рече им: кад се приберем к роду својему, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина, 30 У пећини која је на њиви Макпелској према Мамрији у земљи Хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб. 31 Ондје погребоше Аврама и Сару жену његову, ондје погребоше Исака и Ревеку жену његову, и ондје погребох Лију. 32 А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетовијех. 33 А кад изговори Јаков заповјести синовима совјим, диже ноге своје на постељу, и умрије, и прибран би к роду својему.