Gen 9 | SrKDIjekav | STEP | И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу;

‏ Genesis 9

1 И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу; 2 И све звијери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке. 3 Што се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву. 4 Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв. 5 Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звијери искати; из руке самога човјека, из руке свакога брата његова искаћу душу човјечију. 6 Ко пролије крв човјечију, његову ће крв пролити човјек; јер је Бог по својему обличју створио човјека. 7 Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој. 8 И рече Бог Ноју и синовима његовијем с њим, говорећи: 9 А ја ево постављам завјет свој с вама и с вашим сјеменом након вас, 10 И са свијем животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свега звијерја земаљскога што је с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свијем звијерјем земаљским. 11 Постављам завјет свој с вама, те отселе неће ниједно тијело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу. 12 И рече Бог: ево знак завјета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до вијека: 13 Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завјета између мене и земље. 14 Па кад облаке навучем на земљу, видјеће се дуга у облацима, 15 И опоменућу се завјета својега који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком тијелу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тијело. 16 Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вјечнога завјета између Бога и сваке душе живе у сваком тијелу које је на земљи. 17 И рече Бог Ноју: то је знак завјета који сам учинио између себе и свакога тијела на земљи. 18 А бијаху синови Нојеви који изидоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима. 19 То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља. 20 А Ноје поче радити земљу, и посади виноград. 21 И напив се вина опи се, и откри се насред шатора својега. 22 А Хам, отац Хананцима, видје голотињу оца својега, и каза обојици браће своје на пољу. 23 А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца својега, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца својега. 24 А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син, 25 И рече: проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје! 26 И још рече: благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга! 27 Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовијем, а Ханан да им буде слуга! 28 И поживје Ноје послије потопа триста и педесет година. 29 А свега поживје Ноје девет стотина и педесет година; и умрије.