‏ Hebrews 10

Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никаке савјести за гријехе, кад се једном очисте;1Него се њима сваке године чини спомен за гријехе. 2Јер крв јунчија и јарчија не може узети гријеха. 3Зато улазећи у свијет говори: жртава и дарова нијеси хтио, али си ми тијело приправио. 4Жртве и прилози за гријех нијесу ти били угодни. 5Тада рекох: ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу твоју, Боже. 6И више казавши: прилога и приноса и жртава, и жртава за гријехе нијеси хтио, нити су ти били угодни, што се по закону приносе; 7Тада рече: ево дођох да учиним вољу твоју, Боже. Укида прво да постави друго. 8По којој смо вољи ми освећени приносом тијела Исуса Христа једном. 9И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети гријеха. 10А он принесавши једину жртву за гријехе сједи свагда с десне стране Богу, 11Чекајући даље док се положе непријатељи његови подножје ногама његовима. 12Јер једнијем приносом савршио је вавијек оне који бивају освећени. 13А свједочи нам и Дух свети; јер као што је напријед казано: 14Ово је завјет који ћу начинити с њима послије онијех дана, говори Господ: даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховијем написаћу их; 15И гријеха њиховијех и безакоња њиховијех нећу више спомињати. 16А гдје је опроштење овијех ондје више нема прилога за гријехе. 17Имајући дакле слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новијем и живијем. 18Који нам је обновио завјетом, то јест тијелом својијем, 19И свештеника великога над домом Божијим: 20Да приступамо с истинијем срцем у пуној вјери, очишћени у срцима од зле савјести, и умивени по тијелу водом чистом; 21Да се држимо тврдо признања нада: јер је вјеран онај који је обећао; 22И да разумијевамо једни другога у подбуњивању к љубави и добријем дјелима, 23Не остављајући скупштине своје, као што неки имају обичај, него један другога свјетујући, и толико већма колико видите да се приближује дан судни. 24Јер кад ми гријешимо навалице пошто смо примили познање истине, нема више жртве за гријехе; 25Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне које се супроте. 26Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три свједока. 27Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијега погази, и крв завјета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи? 28Јер знамо онога који рече: моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу својему. 29Страшно је упасти у руке Бога живога. 30Опомињите се пак првијех дана својијех, у које се просвијетлисте и многу борбу страдања поднесосте, 31Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако. 32Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима. 33Не одбацујте дакле слободе своје, која има велику плату. 34Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање. 35Јер још мало, врло мало, пак ће доћи онај који треба да дође и неће одоцнити. 36А праведник живљеће од вјере; ако ли отступи неће бити по вољи моје душе. 37А ми, браћо, нијесмо од онијех који отступају на погибао, него он онијех који вјерују да спасу душе. 38 39Вјера је пак тврдо чекање онога чему се надамо, и доказивање онога што не видимо.