‏ Hebrews 12

Гледајући на начелника вјере и свршитеља Исуса, који мјесто одређене себи радости претрпље крст, не марећи за срамоту, и сједе с десне стране пријестола Божијега.1Помислите дакле на онога који је таково противљење против себе од грјешника поднио, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи. 2Јер још до крви не дођосте борећи се против гријеха, 3И заборависте утјеху коју вам говори, као синовима: сине мој! не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те он покара; 4Јер кога љуби Господ онога и кара; а бије свакога сина којега прима. 5Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син којега отац не кара? 6Ако ли сте без карања, у којему сви дијел добише, даклем сте копилад, а не синови. 7Ако су нам дакле тјелесни оцеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо оца духова, да живимо? 8Јер они за мало дана, како им угодно бјеше, караху нас; а овај на корист, да добијемо дијел од његове светиње. 9Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али послије даће миран род правде онима који су научени њиме. 10Зато ослабљене руке и ослабљена кољена исправите, 11И стазе поравните ногама својима, да не сврне што је хромо, него још да се исцијели. 12Мир имајте и светињу са свима; без овога нико неће видјети Господа. 13Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав коријен грчине, и не учини пакост, и тијем да се многи не опогане. 14Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје. 15Јер знате да је и потом, кад шћаше да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе мјеста, ако га и са сузама тражаше. 16Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорјелом, облаку, и помрчини и олуји, 17И трубном гласу, и гласу ријечи, којега се одрекоше они који чуше, да не чују више ријечи; 18Јер не могаху да поднесу оно што се заповиједаше: ако се и звијер дотакне до горе, биће камењем убијена. 19И тако страшно бјеше оно што се видје да Мојсије рече: уплашио сам се и дркћем. 20Него приступисте к Сионској гори, и ка граду Бога живога, Јерусалиму небескоме, и многијем хиљадама анђела, 21К сабору и цркви првороднијех који су написани на небесима, и Богу, судији свију, и духовима савршенијех праведника, 22И к Исусу, посреднику завјета новога, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева. 23Али гледајте да се не одречете онога који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше онога који пророковаше на земљи, акамоли ми који се одричемо небескога, 24Којега глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо. 25А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче. 26Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом. 27Јер је Бог наш огањ који спаљује. 28 29Љубав братинска да остане међу вама.