‏ Hebrews 3

Који је вјеран ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његову.1Јер овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио. 2Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог. 3И Мојсије дакле бјеше вјеран у свему дому његову, као слуга, за свједочанство онога што је требало да се говори. 4Али је Христос као син у дому својему: којега смо дом ми, ако слободу и славу нада до краја тврдо одржимо. 5Зато, као што говори Дух свети: данас ако глас његов чујете, 6Не будите дрвенастијех срца, као кад се прогњевисте у дане напасти у пустињи, 7Гдје ме искушаше оцеви ваши, искушаше ме, и гледаше дјела моја четрдесет година. 8Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: једнако се мету у срцима, али они не познаше путова мојијех; 9Зато се заклех у гњеву својему да неће ући у покој мој. 10Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце невјерства да отступи од Бога живога; 11Него се утјешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од пријеваре грјеховне; 12Јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у њему бити до краја тврдо одржимо; 13Докле се говори: данас, ако глас његов чујете, не будите дрвенастијех срца, као кад се прогњевисте. 14Јер неки чувши прогњевише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем. 15А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагријешише, који оставише кости у пустињи? 16А којима се закле да неће ући у покој његов, него онима који не хтјеше да вјерују? 17И видимо да не могоше ући за невјерство. 18 19Да се бојимо дакле да како док је још остављено обећање да се улази у покој његов, не одоцни који од вас.