‏ Hebrews 4

Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена ријеч, јер не вјероваше они који чуше.1Јер ми који вјеровасмо улазимо у покој, као што рече: зато се заклех у гњеву својему да неће ући у покој мој, ако су дјела и била готова од постања свијета. 2Јер негдје рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свију дјела својијех. 3И на овом мјесту опет: неће ући у покој мој. 4Будући пак да неки имају да уђу у њега, и они којима је најприје јављено не уђоше за непослушање; 5Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се прије каза: данас ако глас његов чујете, не будите дрвенастијех срца. 6Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио по том. 7Даклем је остављено још почивање народу Божијему. 8Јер који уђе у покој његов, и он почива од дјела својијех, као и Бог од својијех. 9Да се постарамо дакле ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку невјерства. 10Јер је жива ријеч Божија, и јака, и оштрија од свакога мача оштра с обје стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срдачнијем. 11И нема твари непознате пред њим, него је све голо и откривено пред очима онога којему говоримо. 12Имајући дакле великога поглавара свештеничкога, који је прошао небеса, Исуса сина Божијега, да се држимо признања. 13Јер немамо поглавара свештеничкога који не може пострадати с нашијем слабостима, него који је у свачему искушан, као и ми осим гријеха. 14Да приступимо дакле слободно к пријестолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за вријеме кад нам затреба помоћ. 15 16Јер сваки поглавар свештенички који се из људи узима, за људе се поставља на службу к Богу, да приноси даре и жртве за гријехе,