‏ Hebrews 5

Који може пострадати с онима који не знаду и залазе; јер је и он под слабошћу.1И зато је дужан како за народне тако и за своје гријехе приносити. 2И нико сам себи не даје части, него који је позван од Бога, као и Арон. 3Тако и Христос не прослави сам себе да буде поглавар свештенички, него онај који му рече: ти си мој син, ја те данас родих. 4Као што и на другоме мјесту говори: ти си свештеник вавијек по реду Мелхиседекову. 5Он у дане тијела својега мољења и молитве к ономе који га може избавити од смрти с виком великом и са сузама приношаше, и би утјешен по својој побожности. 6Иако и бијаше син Божиј, али од онога што пострада научи се послушању. 7И савршивши се, постаде свима који га послушаше узрок спасенија вјечнога. 8И би наречен од Бога поглавар свештенички по реду Мелхиседекову. 9За којега бисмо вам имали много говорити што је тешко исказати; јер сте постали слаби на слушању. 10Јер ви који би ваљало да сте учитељи по годинама, опет требујете да учите које су прва слова ријечи Божије; и постадосте да требате млијека, а не јаке хране. 11Јер који се год храни млијеком, не разумије ријечи правде, јер је дијете. 12А савршенијех је тврда храна, који имају осјећања дугијем учењем обучена за разликовање и добра и зла. 13 14Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвијех дјела, и вјере у Бога,