‏ Hebrews 7

Којему и Авраам даде десетак од свега. Прво дакле значи цар правде, потом и цар Салимски, то јест цар мира:1Без оца, без матере, без рода, не имајући ни почетка данима, ни свршетка животу, а испоређен са сином Божијим, и остаје свештеник довијека. 2Али погледајте колики је овај коме је и Авраам патријарх дао десетак од плијена. 3Истина, и они од синова Левијевијех који примише свештенство, имају заповијест да узимају по закону десетак од народа, то јест од браће своје, ако су и изишли из бедара Авраамовијех. 4Али онај који се не броји од њихова рода, узе десетак од Авраама, и благослови онога који има обећање. 5Али без свакога изговора мање благослови веће. 6И тако овдје узимају десетак људи који умиру, а онамо онај за којега се посвједочи да живи. 7И, да овако речем, Левије који узе десетак, дао је десетак кроз Авраама: 8Јер бијаше још у бедрима очинима кад га срете Мелхиседек. 9Ако је дакле савршенство постало кроз Левитско свештенство (јер је народ под њим закон примио), кака је још потреба била говорити да ће други свештеник постати по реду Мелхиседекову а не по реду Аронову? 10Јер кад се промијени свештенство, мора се и закон промијенити. 11Јер за кога се ово говори он је од другога кољена, од којега нико не приступи к олтару. 12Јер је познато да Господ наш од кољена Јудина изађе, за које кољено Мојсије не говори ништа о свештенству. 13И још је више познато да ће по реду Мелхиседекову други свештеник постати, 14Који није постао по закону тјелесне заповијести него по сили живота вјечнога. 15Јер свједочи: ти си свештеник вавијек по реду Мелхиседекову. 16Тако се укида пређашња заповијест, што би слаба и залудна. 17Јер закон није ништа савршио; а постави бољи над, кроз који се приближујемо к Богу. 18И још не без заклетве: 19Јер они без заклетве посташе свештеници; а овај са заклетвом кроз онога који му говори: закле се Господ и неће се раскајати: ти си свештеник вавијек по реду Мелхиседекову. 20Толико бољега завјета поста Исус јамац. 21И они многи бише свештеници, јер им смрт не даде да остану. 22А овај, будући да остаје вавијек, има вјечно свештенство. 23Зато и може вавијек спасти оне који кроза њ долазе к Богу, кад свагда живи да се може молити за њих. 24Јер таков нама требаше поглавар свештенички: свет, безазлен, чист, одвојен од гријешника, и који је био више небеса; 25Којему није потребно сваки дан, као свештеницима, најприје за своје гријехе жртве приносити, а потом за народне, јер он ово учини једном, кад себе принесе. 26Јер закон поставља људе за свештенике који имају слабост; а ријеч заклетве које је речена по закону, постави сина вавијек савршена. 27 28А ово је глава од тога што говоримо: имамо таковога поглавара свештеничкога који сједи с десне стране пријестола величине на небесима;