‏ Hebrews 8

Који је слуга светињама и истинитој скинији, коју начини Господ, а не човјек.1Јер се сваки поглавар свештенички поставља да приноси даре и жртве; зато ваља да и овај што има што ће принијети. 2Јер да је на земљи, не би био свештеник, кад имају свештеници који приносе даре по закону, 3Који служе обличју и сјену небескијех ствари, као што би речено Мојсију кад шћаше скинију да начини: гледај, рече, да начиниш све по прилици која ти је показана на гори. 4А сад доби бољу службу, као што је и посредник бољега завјета, који се на бољијем обећањима утврди. 5Јер да је онај први без мане био, не би се другоме тражило мјеста. 6Јер кудећи их говори: ево дани иду, говори Господ, и начинићу с домом Израиљевијем и с домом Јудинијем нов завјет; 7Не по завјету који начиних с оцевима њиховима у онај дан кад их узех за руку да их изведем из земље Мисирске; јер они не осташе у завјету моме, и ја не марих за њих, говори Господ. 8Јер је ово завјет који ћу начинити с домом Израиљевијем послије онијех дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховима написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ. 9И ниједан неће учити својега ближњега, и ниједан брата својега, говорећи: познај Господа; јер ће ме сви познати од малога до великога међу њима. 10Јер ћу бити милостив неправдама њиховима, и гријеха њиховијех и безакоња њиховијех нећу више спомињати. 11А кад вели: нов завјет, први начини ветхијем; а што је ветхо и остарјело, близу је краја. 12 13Тако и први завјет имаше правде богомољства и светињу земаљску.