‏ Hebrews 9

Јер скинија бјеше начињена прва, у којој бијаше свијећњак и трпеза и постављени хљебови, што се зове светиња.1А за другијем завјесом бијаше скинија, која се зове светиња над светињама, 2Која имаше златну кадионицу, и ковчег завјета окован свуда златом, у коме бијаше златан суд с маном, и палица Аронова, која се бјеше омладила, и плоче завјета. 3А више њега бијаху херувими славе, који осјењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом. 4А кад ово бијаше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију. 5А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања. 6Овијем показиваше Дух свети да се још није отворио пут светијех, докле прва скинија стоји; 7Која остаде прилика за садашње вријеме, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савјести онога који служи. 8Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тијела, које је постављено до времена поправљења. 9Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овога створења, 10Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вјечни откуп. 11Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на тјелесну чистоту; 12Акамоли неће крв Христа, који Духом светијем себе принесе без кривице Богу, очистити савјест нашу од мртвијех дјела, да служимо Богу живоме и истиноме? 13И зато је новоме завјету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првоме завјету, обећање вјечнога нашљедства приме звани. 14Јер гдје је завјет ваља да буде и смрт онога који чини завјет. 15Јер је завјет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио. 16Јер ни први није утврђен без крви. 17Јер кад Мојсије изговори све заповијести по закону свому народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ 18Говорећи: ово је крв завјета који Бог начини с вама. 19А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу. 20И готово све се крвљу чисти по закону, и без прољева крви не бива опроштење. 21Тако је требало да се обличја небескијех овима чисте, а сама небеска бољијем жртвама од овијех. 22Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас; 23Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом: 24Иначе би он морао много пута страдати од постања свијета; а сад једном на свршетку вијека јави се да својом жртвом сатре гријех. 25И као што је људима одређено једном умријети, а потом суд: 26Тако се и Христос једном принесе, да узме многијех гријехе; а другом ће се јавити без гријеха на спасеније онима који га чекају. 27 28Јер закон имајући сјен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.