‏ Hosea 1

И кад ми говораше тако, оборих очи своје на земљу и занијемјех.1И гле, као човјек дотаче се усана мојих, и отворих уста своја, и проговорих и рекох оному који стајаше према мени: господару мој, од ове утваре навалише моји болови на мене и нема снаге у мени. 2А како може слуга мојега господара говорити с господарем мојим? Јер од овога часа у мени неста снаге и ни дихање не оста у мени. 3Тада онај што бијаше као човјек опет ме се дотаче и охрабри ме. 4И рече: не бој се, мили човјече; мир да ти је! охрабри се, охрабри се. И докле ми говораше, охрабрих се и рекох: нека говори господар мој, јер си ме охрабрио. 5А он рече: знаш ли зашто сам дошао к теби? а сада ћу се вратити да војујем на кнеза Персијскога; потом ћу отићи, и гле, доћи ће кнез Грчки. 6Али ћу ти казати што је написано у књизи истинитој. Нема никога да јуначки ради са мном у том осим Михаила кнеза вашега. 7 8И ја прве године Дарија Мидијанина стадох да му поможем, и да га поткријепим. 9А сада ћу ти казати истину. Ево, још ће три цара настати у Персији; и четврти ће бити богатији од свијех, и кад се укријепи богатством својим, све ће подигнути на Грчко царство. 10Потом ће настати силан цар, и владаће великом државом и радиће што хоће. 11А како нестане, расуће се царство његово и раздијелиће се у четири вјетра небеска, не међу натражје његово нити с влашћу с којом је он владао, јер ће се царство његово укинути и допасти другима а не њима.