‏ Isaiah 36

И справе тврдичине зле су; смишља лукавштине да затре ниште ријечима лажнијем и кад сиромах говори право.1Али кнез смишља кнежевски, и устаје да ради кнежевски. 2Устаните, жене мирне, слушајте глас мој; кћери безбрижне, чујте ријечи моје. 3За много година бићете у сметњи, ви безбрижне; јер неће бити бербе, и сабирање неће доћи. 4Страшите се, ви мирне; дркћите, ви безбрижне, свуците се, будите голе, и припашите око себе костријет, 5Бијући се у прси за лијепијем њивама, за роднијем чокотима. 6Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мојега, и по свијем кућама веселијем, у граду веселом. 7Јер ће се дворови оставити, вреве градске нестаће; куле и стражаре постаће пећине довијека, радост дивљим магарцима и паша стадима, 8Докле се не излије на нас дух с висине и пустиња постане њива а њива се стане узимати за шуму. 9Тада ће суд становати у пустињи, и правда ће стајати на њиви. 10И мир ће бити дјело правде, што ће правда учинити биће покој и безбрижност довијека. 11И мој ће народ сједјети у мирну стану и у шаторима поузданијем, на почивалиштима тихим. 12Али ће град пасти на шуму, и град ће се врло снизити. 13Благо вама који сијете покрај сваке воде, и пуштате волове и магарце. 14 15Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш невјеру а теби се не чини невјера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити невјеру, чиниће ти се невјера. 16Господе, смилуј се на нас, тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи. 17Народи побјегоше од јаке вике, расијаше се народи што се ти подиже. 18И покупиће се плијен ваш као што се купе гусјенице, скочиће на њ као што скачу скакавци. 19Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде. 20И тврђа времена твојега, сила спасења твојега биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје. 21Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко: 22Путови опустјеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човјека.