‏ Isaiah 37

Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил огољеше.1Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути. 2Затрудњећете сламом, родићете стрњику; гњев ваш прождријеће вас као огањ. 3И народи ће бити као пећи кречне, изгорјеће огњем као трње посјечено. 4Слушајте који сте далеко што сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју. 5Грјешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемјере, и рећи ће: ко ће нас остати код огња који прождире? ко ће нас остати код вјечне жеге? 6Ко ходи у правди и говори што је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклона; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зла; 7Он ће наставати на високим мјестима; градови на стјенама биће му уточиште, хљеб ће му се давати, воде му се неће премицати. 8Очи ће ти видјети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку. 9Срце ће твоје мислити о страху говорећи: гдје је писар? гдје бројач? гдје је онај што прегледа куле? 10Нећеш видјети жестока народа, народа који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разумије. 11Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однијети, којему се коље неће нигда помјерити, и ниједно му се уже неће откинути. 12Него ће нам ондје Господ велики бити мјесто ријека и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда. 13Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, он ће нас спасти. 14Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се раздијелити велик плијен, хроми ће разграбити плијен. 15И нико од становника неће рећи: болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње. 16 17Приступите, народи, да чујете; пазите, народи; нека чује земља и што је у њој, васиљена и што се год рађа у њој. 18Јер се Господ разгњевио на све наредбе, и разљутио се на сву војску њихову, затрће их, предаће их на покољ. 19И побијени њихови бациће се, и од мртваца њиховијех дизаће се смрад и горе ће се расплинути од крви њихове. 20И сва ће се војска небеска растопити, и савиће се небеса као књига, и сва војска њихова попадаће као што пада лист с винове лозе и као што пада са смокве. 21Јер је опојен на небу мач мој, ево, сићи ће на суд на Едомце и на народ који сам проклео да се затре. 22Мач је Господњи пун крви и тован од претилине, од крви јагњеће и јаричје, од претилине бубрега овнујских; јер Господ има жртву у Восору и велико клање у земљи Едомској. 23И једнорози ће сићи с њима и јунци с биковима; земља ће се њихова опити од крви и прах ће њихов утити од претилине. 24Јер ће бити дан освете Господње, година плаћања, да би се осветио Сион. 25И потоци ће се њезини претворити у смолу, и прах њезин у сумпор, и земља ће њихова постати смола разгорјела. 26Неће се гасити ни ноћу ни дању, довијека ће се дизати дим њезин, од кољена до кољена остаће пуста, нико неће прелазити преко ње довијека. 27Него ће је наслиједити гем и ћук, сова и гавран населиће се у њој, и Господ ће растегнути преко ње уже погибли и мјерила пустоши. 28Племиће њезине зваће да царују, али неће бити ниједнога, и сви ће кнезови њезини отићи у ништа. 29И трње ће изникнути у дворима њиховијем, коприва и чкаљ у градовима њиховијем, и биће стан змајевима и насеље совама. 30И сретаће се дивље звијери с буљинама, авети ће се довикивати, ондје ће се населити вјештице и наћи почивалиште. 31Ондје ће се гнијездити ћук и носити јаја и лећи птиће и сабирати их под сјен свој; ондје ће се састајати и јастребови један с другим. 32Тражите у књизи Господњој и читајте, ништа од овога неће изостати и ниједно неће бити без другога; јер што кажем, он је заповједио, и дух ће их његов сабрати. 33Јер им он баци ждријеб, и рука његова раздијели им земљу ужем, и њихова ће бити довијека, од кољена до кољена наставаће у њој. 34 35Радоваће се томе пустиња и земља сасушена, веселиће се пустош и процвјетати као ружа. 36Процвјетаће обилно, и веселиће се радујући се и попијевајући; слава Ливанска даће јој се и красота Кармилска и Саронска; та ће мјеста видјети славу Господњу красоту Бога нашега. 37Укријепите клонуле руке, и кољена изнемогла утврдите. 38Реците онима којима се срце уплашило: охрабрите се, не бојте се; ево Бога вашега; освета иде, плата Божија, сам иде, и спашће вас.