‏ Isaiah 38

Тада ће се отворити очи слијепима, и уши глухима отвориће се.1Тада ће хромац скакати као јелен, и језик нијемога пјеваће, јер ће у пустињи проврети воде и потоци у земљи сасушеној. 2И сухо ће мјесто постати језеро, и земља сасушена извори водени, у стану змајевском, по ложама њиховијем, биће трава, трска и сита. 3И ондје ће бити насап и пут, који ће се звати свети пут; неће ићи по њему нечисти, него ће бити за њих; ко узиде њим, ни луд неће заћи. 4Неће ондје бити лава, и љута звијер неће ићи по њему, нити ће се ондје наћи, него ће ходити избављени. 5И које искупи Господ, вратиће се и доћи ће у Сион пјевајући, и вјечна ће радост бити над главом њиховом, добиће радост и весеље, а жалост и уздисање бјежаће. 6 7Четрнаесте године царовање Језекијина подиже се Сенахирим цар Асирски на све тврде градове Јудине, и узе их. 8И посла цар Асирски Равсака из Лахиса у Јерусалим к цару Језекији с великом војском; и он стаде код јаза горњега језера на путу код поља бјељарева. 9Тада изиде к њему Елијаким син Хелкијин, који бијаше над двором, и Сомна писар и Јоах син Асафов паметар. 10И рече им Равсак: кажите Језекији: овако каже велики цар, цар Асирски: каква је то узданица у коју се уздаш? 11Да речем, али су празне ријечи, да имаш свјета и силе за рат. У што се дакле уздаш, те си се одметнуо од мене? 12Гле, уздаш се у штап од трске сломљене, у Мисир, на који ако се ко наслони, ући ће му у руку и пробошће је; таки је Фараон цар Мисирски свјема који се уздају у њ. 13Ако ли ми речеш: уздамо се у Господа Бога својега; није ли то онај чије је висине и олтаре оборио Језекија и заповједио Јуди и Јерусалиму: пред овијем олтаром клањајте се? 14Хајде затеци се мојему господару цару Асирском, и даћу ти двије тисуће коња, ако можеш добавити који ће јахати. 15Како ћеш дакле одбити и једнога војводу између најмањих слугу господара мојега? Али се ти уздаш у Мисир за кола и коњике. 16Сврх тога, еда ли сам ја без Господа дошао на ово мјесто да га затрем? Господ ми је рекао: иди на ту земљу, и затри је. 17Тада Елијаким и Сомна и Јоах рекоше Равсаку: говори слугама својим Сирски, јер разумијемо, а немој нам говорити Јудејски да слуша народ на зиду. 18А Равсак рече: еда ли ме је господар мој послао ка господару твојему или к теби да кажем ове ријечи? није ли к тијем људима, што сједе на зиду, да једу своју нечист и да пију своју мокраћу с вама? 19Тада стаде Равсак и повика иза гласа Јудејски и рече: чујте ријечи великога цара Асирскога. 20Овако каже цар: немојте да вас вара Језекија, јер вас не може избавити. 21Немојте да вас наговори Језекија да се поуздате у Господа, говорећи: Господ ће нас избавити, овај се град неће дати у руке цару Асирском. 22Не слушајте Језекије; јер овако каже цар Асирски: учините мир са мном и ходите к мени, па једите сваки са свога чокота и сваки са своје смокве, и пијте сваки из својега студенца,