‏ Isaiah 41

Јер ћу бранити тај град и сачуваћу га себе ради и ради Давида слуге својега.1Тада изиде анђео Господњи и поби у околу Асирском сто и осамдесет и пет тисућа; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци. 2Те се подиже Сенахирим цар Асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији. 3И кад се клањаше у дому Нисрока бога својега, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побјегоше у земљу Араратску, и на његово се мјесто зацари Есарадон син његов. 4 5У то вријеме разбоље се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: овако вели Господ: нареди за кућу своју, јер ћеш умријети и нећеш остати жив. 6А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу, 7И рече: ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред тобом вјерно и с цијелим срцем, и творио што је теби угодно. И плака Језекија веома. 8Тада дође ријеч Господња Исаији говорећи: 9Иди и реци Језекији: овако вели Господ Бог Давида оца твојега: чуо сам молитву твоју, и видио сам сузе твоје, ево додаћу ти вијеку петнаест година. 10И избавићу тебе и овај град из руку цара Асирскога, и бранићу овај град. 11И ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ што је рекао. 12Ево ја ћу вратити сјен по кољенцима по којима је сишао на сунчанику Ахазову натраг за десет кољенаца. И врати се сунце за десет кољенаца по кољенцима по којима бијаше сишло. 13Ово написа Језекија цар Јудин кад се разбоље, и оздрави од болести своје: 14Ја рекох, кад се пресјекоше дани моји: идем к вратима гробнијем, узе ми се остатак година мојих. 15Рекох: нећу видјети Господа Господа у земљи живијех, нећу више видјети човјека међу онима који станују на свијету. 16Вијек мој прође и пренесе се од мене као шатор пастирски; пресјекох живот свој као ткач, отсјећи ће ме од оснутка; од јутра до вечера учинићеш ми крај. 17Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје; од јутра до вечера учинићеш ми крај. 18Пиштах као ждрао и као ластавица, уках као голубица, очи ми ишчиљеше гледајући горе: Господе, у невољи сам, облакшај ми. 19Шта да речем? Он ми каза, и учини. Проживјећу све године своје по јаду душе своје. 20Господе, о том се живи и у том је свему живот духа мојега, исцијелио си ме и сачувао у животу. 21Ево, на мир дође ми љут јад; али теби би мило да извучеш душу моју из јаме погибли, јер си бацио за леђа своја све гријехе моје. 22Јер неће гроб тебе славити, неће те смрт хвалити, и који сиђу у гроб не надају се твојој истини. 23Живи, живи, они ће те славити као ја данас: отац ће синовима јављати истину твоју. 24Господ ме спасе, зато ћемо пјевати пјесме моје у дому Господњем док смо год живи. 25А Исаија бјеше рекао да узму груду сухих смокава и привију на оток, те ће оздравити. 26И Језекија бјеше рекао: шта ће бити знак да ћу отићи у дом Господњи? 27 28У то вријеме Меродах-Валадан, син Валаданов, цар Вавилонски, посла књигу с даром Језекији; јер бјеше чуо да је био болестан и оздравио. 29И Језекија се обрадова томе, и показа им све ризнице своје, сребро и злато и мирисе, и најбоље уље, и кућу гдје му бјеше оружје, и што се год налажаше у ризницама његовијем, не оста ништа да им не показа Језекија у кући својој и у свему господству свом.