‏ Isaiah 42

Тада дође пророк Исаија к цару Језекији и рече му: шта су говорили ти људи и одакле су дошли к теби? А Језекија рече: из даљне земље дошли су к мени, из Вавилона.1А он рече: шта су видјели у твом двору? А Језекија рече: видјели су све што има у мом двору; није остало ништа у ризницама мојим да им нијесам показао. 2Тада рече Исаија Језекији: чуј ријеч Господа над војскама. 3Ево доћи ће вријеме кад ће се однијети у Вавилон све што има у кући твојој, и што су сабирали оци твоји до данас, неће остати ништа, вели Господ. 4И синове твоје, који ће изаћи од тебе, које ћеш родити, узеће да буду дворани у двору цара Вавилонскога. 5А Језекија рече Исаији: добра је ријеч Господња коју си рекао. Још рече: је ли? за мога вијека биће мир и вјера? 6 7Тјешите, тјешите народ мој, говори Бог ваш. 8Говорите Јерусалиму љубазно, и јављајте му да се навршио рок његов, да му се безакоње опростило, јер је примио из руке Господње двојином за све гријехе своје. 9Глас је некога који виче: приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашему. 10Све долине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну, и што је криво нека буде право, и неравна мјеста нека буду равна. 11И јавиће се слава Господња, и свако ће тијело видјети; јер уста Господња говорише. 12Глас говори: вичи. И рече: шта да вичем? Да је свако тијело трава и све добро његово као цвијет пољски. 13Суши се трава, цвијет опада кад дух Господњи дуне на њ; доиста је народ трава. 14Суши се трава, цвијет опада; али ријеч Бога нашега остаје довијека. 15Изиди на високу гору, Сионе, који јављаш добре гласе; подигни силно глас свој, Јерусалиме, који јављаш добре гласе; подигни, не бој се. Кажи градовима Јудинијем: ево Бога вашега. 16Ево, Господ Бог иде на јакога, и мишица ће његова обладати њим; ево плата је његова код њега и дјело његово пред њим. 17Као пастир пашће стадо своје; у наручје своје сабраће јагањце, и у њедрима ће их носити, а дојилице ће водити полако. 18Ко је измјерио воду грстима својим и небеса премјерио пеђу? ко је мјером измјерио прах земаљски, и горе измјерио на мјерила и брегове на потег? 19Ко је управљао дух Господњи? или му био савјетник и научио га? 20С ким се је договарао и ко га је уразумио и научио путу суда, и научио га знању и показао му пут разума? 21Гле, народи су као кап из виједра, и као прашка на мјерилима броје се; гле, премјешта острва као прашак. 22Ни Ливан не би био доста за огањ, и животиње његове не би биле доста за жртву паљеницу. 23Сви су народи као ништа пред њим, мање неголи ништа и таштина вриједе му. 24С ким ћете дакле изједначити Бога? и каку ћете му прилику наћи? 25Умјетник лије лик, и златар га позлаћује, и верижице сребрне лије.