‏ Isaiah 43

А ко је сиромах, те нема шта принијети, бира дрво које не труне, и тражи вјешта умјетника да начини резан лик, који се не помиче.1Не знате ли? не чујете ли? не казује ли вам се од искона? не разумијете ли од темеља земаљских? 2Он сједи над кругом земаљским, и њезини су му становници као скакавци; он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан. 3Он обраћа кнезове у ништа, судије земаљске чини да су као таштина. 4Као да нијесу посађени ни посијани, и као да им се стабло није укоријенило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као пљеву разнесе их. 5С ким ћете ме дакле изједначити да бих био као он? вели свети. 6Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе његове и јаке моћи не изостаје ниједно? 7Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мојега? 8Не знаш ли? нијеси ли чуо да Бог вјечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? разуму његову нема мјере. 9Он даје снагу уморноме, и нејакоме умножава крјепост. 10Дјеца се море и сустају, и младићи падају; 11Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се. 12 13Умукните преда мном, острва; и народи нека се поткријепе, нека приступе, и тада нека реку: хајдемо да се судимо. 14Ко је подигао правду с истока? ко је дозвао да иде за њим устопице? ко јој је покорио народе и дао јој власт над царевима и учинио те су као прах мачу њезину и као развијана пљева луку њезину? 15Погна их, прође мирно путем, којим не бјеше ходио ногама својим. 16Ко је урадио и учинио то? и зове нараштаје од искона? Ја, Господ, први и пошљедњи, ја исти. 17Видјеше острва и уплашише се, крајеви земаљски задрхташе, приближише се и дођоше. 18Један другом помагаше, и брату својему говораше: буди храбар. 19Дрводјеља храбраше златара: који клепље храбраше онога који кује на наковњу, говорећи: добро је за спајање. И притврђиваше клинцима да се не помиче. 20Али ти, Израиљу, слуго мој; Јакове, којега изабрах, сјеме Аврама пријатеља мојега; 21Ти, којега узех с крајева земаљских, и између избранијех њезинијех дозвах те, и рекох ти: ти си мој слуга, ја те изабрах, и не одбацих тебе; 22Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укријепићу те и помоћи ћу ти, и подупријећу те десницом правде своје. 23Гле, постидјеће се и посрамиће сви који се љуте на тебе; биће као ништа и изгинуће противници твоји. 24Потражићеш супарнике своје, али их нећеш наћи, биће као ништа, и који војују на те, нестаће их. 25Јер ја Господ Бог твој држим те за десницу, и кажем ти: не бој се, ја ћу ти помагати. 26Не бој се, црвићу Јаковљев, народићу Израиљев, ја ћу ти помагати, говори Господ и избавитељ твој, светац Израиљев. 27Гле, учинићу те да будеш као справа за вршење нова са зупцима: вријећи ћеш горе и сатрћеш их, и брда ћеш обратити у пљеву. 28Вијаћеш их, и вјетар ће их однијети и вихор ће их расути, а ти ћеш се веселити у Господу и хвалићеш се свецем Израиљевијем.