‏ Isaiah 48

А од остатка гради бога, резан лик свој, пада пред њим на кољена и клања се, и моли му се и говори: избави ме, јер си ти бог мој.1Не знају, нити разумију, јер су им очи заслијепљене да не виде, и срца, да не разумију. 2Нити узимају на ум, нема знања ни разума да би који рекао: половину овога спалих на огањ, и на угљу од њега испекох хљеб, испекох месо и једох; и од остатка еда ли ћу начинити гад, и пању дрвеном хоћу ли се клањати? 3Таки се храни пепелом, преварено срце заводи га да не може избавити душе своје, нити рећи: није ли лаж што ми је у десници? 4Памти то, Јакове и Израиљу, јер си мој слуга; ја сам те саздао, слуга си мој, Израиљу, нећу те заборавити. 5Расућу као облак пријеступе твоје, и гријехе твоје као маглу; врати се к мени, јер сам те избавио. 6Пјевајте, небеса, јер Господ учини, подвикујте, низине земаљске, попијевајте, горе, шуме и сва дрва у њима, јер избави Господ Јакова и прослави се у Израиљу. 7Овако говори Господ, избавитељ твој, који те је саздао од утробе материне: ја Господ начиних све: разапех небо сам, распростријех земљу сам собом; 8Уништујем знаке лажљивцима, и враче обезумљујем, враћам натраг мудраце, и претварам мудрост њихову у лудост; 9Потврђујем ријеч слуге својега, и навршујем савјет гласника својих; говорим Јерусалиму: населићеш се; и градовима Јудинијем: сазидаћете се; и пустолине њихове подигнућу; 10Говорим дубини: пресахни и исушићу ријеке твоје; 11Говорим Киру: пастир си мој; и извршиће сву вољу моју, и казаће Јерусалиму: сазидаћеш се; и цркви: основаћеш се. 12 13Овако говори Господ помазанику својему Киру, којега држим за десницу, да оборим пред њим народе и цареве распашем, да се отварају врата пред њим и да не буду врата затворена: 14Ја ћу ићи пред тобом, и путове неравне поравнићу, врата мједена разбићу и пријеворнице гвоздене сломићу. 15И даћу ти благо тајно и богатство сакривено, да познаш да сам ја Господ Бог Израиљев, који те зовем по имену. 16Ради слуге својега Јакова и Израиља избраника својега прозвах те именом твојим и презименом, премда ме не знаш. 17Ја сам Господ, и нема другога, осим мене нема бога; опасах те, премда ме не знаш, 18Да би познали од истока сунчанога и од запада да нема другога осим мене; ја сам Господ и нема другога, 19Који правим свјетлост и стварам мрак, градим мир и стварам зло; ја Господ чиним све то. 20Росите, небеса, озго, и облаци нека капљу правдом, нека се отвори земља и нека роди спасењем и заједно нека узрасте правда; ја Господ створих то. 21Тешко оном ко се свађа с творцем својим; цријеп с другим цреповима нека се свађа; али хоће ли као рећи лончару својему: шта радиш? за твој посао нема руку. 22Тешко оном ко говори оцу: што рађаш? и жени: што се порађаш?