‏ Isaiah 50

Слушајте ме, који сте упорна срца, који сте далеко од правде.1Приближих правду своју, није далеко, и спасење моје неће одоцнити, јер ћу у Сиону поставити спасење, у Израиљу славу своју. 2 3Сиђи и сједи у прах, дјевојко, кћери Вавилонска; сједи на земљу, нема пријестола, кћери Халдејска; јер се нећеш више звати њежна и љупка. 4Узми жрвње, и мељи брашно откриј косу своју, изуј се, загали голијени, иди преко ријека. 5Откриће се голотиња твоја, и видјеће се срамота твоја; осветићу се, и нико ми неће сметати. 6Име је избавитељу нашему Господ над војскама, светац Израиљев. 7Сједи мучећи, и уђи у таму, кћери Халдејска; јер се нећеш више звати госпођа царствима. 8Разгњевих се на народ свој, оскврних нашљедство своје и предадох га теби у руке; а ти им не показа милости; на старце си метала претешки јарам свој; 9И говорила си: довијека ћу бити госпођа; али никад нијеси то узимала на ум, нити си помишљала шта ће бити на пошљедак. 10Сада дакле чуј ово, која живиш у сластима и без бриге сједиш и говориш у срцу свом: ја сам, и нема друге осим мене, нећу бити удовица нити ћу осиротјети. 11То ће ти обоје доћи уједанпут, у исти дан, да осиротиш и обудовиш, доћи ће ти потпуно, ради мноштва чини твојих и ради велике силе чарања твога.