‏ Isaiah 53

И све горе своје обратићу у путове, и стазе ће моје бити повишене.1Гле, ови ће из далека доћи, гле, и они од сјевера и од запада, и они из земље Синске. 2Пјевајте, небеса, и весели се, земљо, подвикујте, горе, весело; јер Господ утјеши свој народ, и на невољнике своје смилова се. 3Али Сион рече: остави ме Господ, и заборави ме Господ. 4Може ли жена заборавити пород свој да се не смилује на чедо утробе своје? А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе. 5Гле, на длановима сам те изрезао; зидови су твоји једнако преда мном. 6Похитјеће синови твоји, а који те раскопаваше и пустошише, отићи ће од тебе. 7Подигни очи своје унаоколо, и види: сви се они скупљају и иду к теби. Тако био ја жив, вели Господ, свјема њима као накитом заодјенућеш се, и уресићеш се њима као невјеста. 8Јер развалине твоје и пустолине и потрвена земља твоја биће тада тијесна за становнике кад се удаље они који те прождираше. 9И дјеца коју ћеш имати, пошто си била без дјеце, рећи ће да чујеш: тијесно ми је ово мјесто, помакни се да се могу настанити. 10А ти ћеш рећи у срцу свом: ко ми их роди, јер бијах сирота и инокосна, заробљена и прогнана? и ко их отхрани? ето, ја бијах остала сама, а гдје они бијаху? 11Овако вели Господ Господ: ево, подигнућу руку своју к народима, и к племенима ћу подигнути заставу своју, и донијеће синове твоје у наручју, и кћери твоје на раменима ће се носити. 12И цареви ће бити хранитељи твоји и царице њихове твоје дојкиње, и клањаће ти се лицем до земље, и прах с ногу твојих лизаће, и познаћеш да сам ја Господ, и да се неће осрамотити они који мене чекају.