‏ Isaiah 60

Јер овако вели Господ за ушкопљенике: који држе суботе моје и избирају што је мени угодно, и држе завјет мој,1Њима ћу дати у дому свом и међу зидовима својим мјесто и име боље него синова и кћери, име вјечно даћу свакоме од њих, које се неће затрти. 2А туђине који пристану уз Господа да му служе и да љубе име Господње, да му буду слуге, који год држе суботу да је не оскврне и држе завјет мој, 3Њих ћу довести на свету гору своју и развеселићу их у дому својем молитвеном; жртве њихове паљенице и друге жртве биће угодне на олтару мом, јер ће се дом мој звати дом молитве свијем народима. 4Господ Господ говори, који сабира прогнанике Израиљеве: још ћу му сабрати осим онијех који су сабрани. 5Све звијери пољске, ходите да једете, све звијери шумске. 6Сви су му стражари слијепи, ништа не знају, сви су пси нијеми, не могу лајати, санљиви су, леже, мио им је дријемеж. 7И пси су прождрљиви, који не знају за ситост; и пастири су који не знају за разум, сваки се окреће својим путем, сваки за својом коришћу са свога краја. 8Ходите, узећу вина и напићемо се силовита пића, и сјутра ће бити као данас, и још много више. 9 10Праведник мре, и нико не мари; и побожни се људи узимају, а нико се не сјећа да се пред зло узима праведник; 11Долази у мир и почива на постељи својој ко год ходи правијем путем. 12А ви синови врачарини, роде курварски, који се курвате, приступите овамо. 13Ким се ругате? на кога разваљујете уста и плазите језик? нијесте ли синови преступнички, сјеме лажно? 14Који се упаљујете за луговима, под сваким зеленијем дрветом, кољете синове своје у потоцима, под врлетима каменијем. 15Дио ти је међу глатким камењем поточним; то је, то је твој дио; њему љеваш наљев свој, приносиш дар; тијем ли ћу се умирити? 16На гори високој и узвишеној мећеш постељу своју; и онамо излазиш да принесеш жртву. 17И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој; отступивши од мене откриваш се, и изашавши горе шириш одар свој, уговараш с њима, мила ти је постеља њихова, гдје угледаш мјесто. 18Идеш к цару с уљем, с многим мирисима својим; шаљеш посланике своје далеко и понизујеш се до гроба. 19Од даљнога пута свога уморна не кажеш: залуду. Налазиш живот руци својој, зато не сустајеш. 20И од кога си се уплашила и кога си се побојала, те си слагала и нијеси се мене опомињала нити си марила? што ја мучах одавна, зато ли ме се не бојиш? 21Ја ћу објавити твоју правду и твоја дјела; али ти неће помоћи. 22Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све вјетар однијети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наслиједиће земљу и добиће свету гору моју.