‏ James 1

Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,1Знајући да кушање ваше вјере гради трпљење; 2А трпљење нека дјело довршује, да будете савршени и цијели без икаке мане. 3Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се; 4Али нека иште с вјером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које вјетрови подижу и размећу. 5Јер такови човјек нека не мисли да ће примити што од Бога. 6Који двоуми непостојан је у свима путовима својијем. 7А понижени брат нека се хвали висином својом; 8А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвијет травни. 9Јер сунце огрија с врућином, и осуши траву, и цвијет њезин отпаде, и красота лица њезина погибе; тако ће и богати у хођењу својему увенути. 10Благо човјеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће вијенац живота, који Бог обрече онима који га љубе. 11Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и он не куша никога; 12Него свакога куша његова сласт, која га вуче и мами. 13Тада затрудњевши сласт рађа гријех; а гријех учињен рађа смрт. 14Не варајте се, љубазна браћо моја! 15Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од оца свјетлости, у којега нема промијењивања ни мијењања видјела и мрака; 16Јер нас драговољно породи ријечју истине, да будемо новина од његова створења. 17Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човјек брз чути а спор говорити и спор срдити се. 18Јер срдња човјечија не чини правде Божије. 19Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену ријеч која може спасти душе ваше. 20Будите пак творци ријечи, а не само слушачи, варајући сами себе. 21Јер ако ко слуша ријеч а не твори, он је као човјек који гледа лице тијела својега у огледалу; 22Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав бјеше. 23Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дјела, онај ће бити блажен у дјелу својему. 24Ако који од вас мисли да вјерује, и не зауздава језика својега, него вара срце своје, његова је вјера узалуд. 25Јер вјера чиста и без мане пред Богом и оцем јест ова: обилазити сироте и удовице у њиховијем невољама, и држати себе неопогањена од свијета. 26 27Браћо моја! у вјери Господа нашега славнога Исуса Христа не гледајте ко је ко;