‏ James 3

Јер сви погрешујемо много пута. Али ко у ријечи не погрјешује, онај је савршен човјек, може зауздати и све тијело.1Јер гле, и коњма мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тијело њихово окрећемо. 2Гле и лађе, ако су и велике и силни их вјетрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља. 3А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже. 4И језик је ватра, свијет пут неправде. Тако и језик живи међу нашијем удима, поганећи све тијело, и палећи вријеме живота нашега, и запаљујући се од пакла. 5Јер сав рог звјериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човјечијему; 6А језика нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно иједа смртоноснога. 7Њим благосиљамо Бога и оца, и њим кунемо људе, који су створени по обличју Божијему. 8Из једнијех уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива. 9Еда ли може извор из једне главе точити слатко и грко? 10Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде. 11Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од добра живљења дјела своја у кротости и премудрости. 12Ако ли имате грку завист и свађу у срцима својијем, не хвалите се, ни лажите на истину. 13Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска. 14Јер гдје је завист и свађа ондје је неслога и свака зла ствар. 15А која је премудрост одозго она је најприје чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добријех плодова, без хатера, и нелицемјерна. 16А плод правде у миру сије се онима који мир чине. 17 18Откуда ратови и распре међу нама? Не отуда ли, од сласти вашијех, које се боре у вашијем удима?