‏ Jeremiah 11

Како говорите: мудри смо, и закон је Господњи у нас? Доиста, гле, лаж учини лажљива писаљка књижевничка.1Мудраци се осрамотише, уплашише се и ухватише се; ето, одбацише ријеч Господњу, па кака им је мудрост? 2Зато ћу дати жене њихове другима, њиве њихове онима који ће их наслиједити, јер од малога до великога сви се дадоше на лакомство, и пророци и свештеници, сви су варалице. 3Јер лијече ране кћери народа мојега овлаш говорећи: мир, мир; а мира нема. 4Еда ли се постидјеше што чинише гад? Нити се постидјеше нити знају за стид; зато ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ. 5Сасвијем ћу их истријебити, говори Господ, нема грозда на лози, ни смокве на дрвету, и лишће је опало; и што сам им дао узеће им се. 6Што стојимо? скупите се и уђимо у тврде градове, и ондје мучимо; јер нас је Господ Бог наш умучкао напојивши нас жучи, јер згријешисмо Господу. 7Чекасмо мир, али нема добра; и вријеме да оздравимо, а гле, страх. 8Од Дана чу се фркање коња његовијех, од рзања пастуха његовијех сва се земља затресе, дођоше и поједоше земљу и све што бјеше у њој, градове и који живљаху у њима. 9Јер, ево, ја ћу пустити на вас змије, аспиде, од којих нема бајања, те ће вас уједати, говори Господ. 10Окријепио бих се у жалости, али је срце у мени изнемогло. 11Ето вике кћери народа мојега из даљне земље: зар Господ није у Сиону? цар његов зар није у њему? Зашто ме разгњевише својим ликовима резанијем, туђим таштинама? 12Жетва је прошла, љето минуло, а ми се не избависмо. 13Сатрвен сам што је кћи народа мојега сатрвена, у жалости сам, чудо освоји ме. 14Нема ли балсама у Галаду? нема ли ондје љекара? зашто се дакле не исцијели кћи народа мојега? 15 16О, да би глава моја била вода, а очи моје извори сузни! да плачем дању и ноћу за побијенима кћери народа својега. 17О, да ми је у пустињи станак путнички! да оставим народ свој и да отидем од њих, јер су сви прељубочинци, збор невјернички; 18И запињу језик свој као лук да лажу, и осилише на земљи, али не за истину, него иду из зла у зло, нити знају за ме, говори Господ. 19Чувајте се сваки пријатеља својега и ниједноме брату не вјерујте; јер сваки брат ради да поткине другога, и сваки пријатељ иде те опада. 20И сваки вара пријатеља својега и не говори истине, уче језик свој да говори лаж, муче се да чине зло. 21Стан ти је усред пријеваре; ради пријеваре неће да знају за ме, говори Господ. 22Зато овако говори Господ над војскама: гле, претопићу их, и окушаћу их; јер што бих чинио ради кћери народа својега? 23Језик им је стријела смртна, говори пријевару; устима говоре о миру с пријатељем својим, а у срцу намјештају засједу.