‏ Jeremiah 16

И отидох и сакрих га код Ефрата, како ми заповједи Господ.1А послије много времена рече ми Господ: устани и иди на Ефрат, и узми појас који ти заповједих да сакријеш ондје. 2И отидох на Ефрат и откопах и узех појас с мјеста гдје га бијах сакрио; а гле, појас отрухнуо, и не бјеше ни за што. 3Тада ми дође ријеч Господња говорећи: 4Овако вели Господ: тако ћу учинити да отрухне понос Јудин и велики понос Јерусалимски, 5Тога народа неваљалога, што неће да слуша мојих ријечи, што ходи по мислима срца својега и иде за другим боговима служећи им и клањајући им се; и биће као тај појас, који није ни за што. 6Јер како се појас припоји око човјека, тако бијах припојио око себе сав дом Израиљев и сав дом Јудин, вели Господ, да би били мој народ на славу и хвалу и дику; али не послушаше. 7Зато им реци ову ријеч: овако вели Господ Бог Израиљев: сви се мјехови пуне вина. А они ће рећи: зар не знамо да се сви мјехови пуне вина? 8Тада им реци: овако вели Господ: ево, ја ћу напунити пјаности све становнике ове земље и цареве, који сједе мјесто Давида на пријестолу његову, и свештенике и пророке и све становнике Јерусалимске. 9И разбићу их једнога о другога, и оцеве и синове, вели Господ; нећу пожалити ни поштедјети нити се смиловати, да их не потрем. 10Слушајте и чујте, немојте се поносити, јер Господ говори. 11Дајте славу Господу Богу својему док није спустио мрак, докле се нијесу спотакле ноге ваше по горама мрачнијем, да чекате свјетлост а он је обрати у сјен смртни и претвори у таму. 12Ако ли ово не послушате, душа ће моја плакати тајно ради охолости ваше и ронити сузе, сузе ће тећи из ока мојега, јер ће се заробити стадо Господње. 13Реци цару и царици: доље сједите, јер ће се славни вијенац ваш скинути с ваше главе. 14Градови јужни затвориће се и неће бити никога да их отвори, одвешће се Јуда у ропство, сасвијем ће се одвести у ропство. 15Подигните очи своје и видите оне што иду од сјевера. Гдје је стадо што ти је предано, стадо славе твоје? 16Шта ћеш рећи кад те походи? Јер си их ти научио да буду кнезови над тобом. Не ће ли те спопасти болови као жену кад се порађа? 17Ако ли речеш у срцу свом: зашто ме то задеси? за мноштво безакоња твојега узгрнуће се скути твоји и обућа ти се скинути. 18Може ли Етиопљанин промијенити кожу своју или рис шаре своје? можете ли ви чинити добро научивши се чинити зло? 19Зато ћу их разметнути као што размеће пљеву вјетар из пустиње. 20То је дио твој и оброк твој од мене, говори Господ, зато што си ме заборавио и поуздао се у лаж. 21Зато ћу ти ја узгрнути скуте на лице да се види срамота твоја.