‏ Jeremiah 17

Прељубе твоје, рзање твоје, срамотна курварства твоја по хумовима, по пољима, гадове твоје видио сам; тешко теби, Јерусалиме! зар се нећеш очистити? докле још? 1 2Ријеч Господња која дође Јеремији о суши. 3Јуда тужи, и врата су му жалосна; леже на земљи у црно завити; вика из Јерусалима подиже се. 4Највећи између њих шаљу најмање на воду; дошавши на студенце не налазе воде, враћају се с празнијем судовима својим, стиде се и сраме се и покривају главу своју. 5Земља је испуцала, јер не бјеше дажда на земљи; зато се тежаци стиде и покривају главу своју. 6И кошута у пољу оставља младе своје, јер нема траве. 7И дивљи магарци стојећи на висовима вуку у се вјетар као змајеви, очи им ишчиљеше, јер нема траве. 8Кад безакоња наша свједоче на нас, Господе, учини ради имена својега; јер је много одмета наших, теби сагријешисмо. 9Наде Израиљев! спаситељу његов у невољи! зашто си као туђин у овој земљи и као путник који се уврати да преноћи? 10Зашто си као уморан човјек, као јунак, који не може избавити? Та, ти си усред нас, Господе, и име је твоје призвано на нас; немој нас оставити. 11Овако говори Господ за народ овај: мило им је да се скитају, не устављају ногу својих, зато нијесу мили Господу; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће гријехе њихове. 12Потом рече ми Господ: не моли се за тај народ да би му било добро. 13Ако ће и постити, нећу услишити вике њихове; и ако ће принијети жртве паљенице и дар, неће ми то угодити, него мачем и глађу и помором поморићу их. 14Тада рекох: ох, Господе Господе, ево, пророци им говоре: нећете видјети мача, и неће бити глади у вас, него ћу вам дати мир поуздан на овом мјесту. 15А Господ ми рече: лаж пророкују ти пророци у моје име, нијесам их послао, нити сам им заповједио, нити сам им говорио; лажне утваре и гатање и ништавило и пријевару срца својега они вам пророкују. 16Зато овако вели Господ за пророке који пророкују у моје име а ја их нијесам послао, и говоре: неће бити мача ни глади у овој земљи: од мача и глади изгинуће ти пророци. 17А народ овај којему они пророкују биће поваљан по улицама Јерусалимским од глади и мача, и неће бити никога да их погребе, њих, жене њихове и синове њихове и кћери њихове; тако ћу излити на њих злоћу њихову. 18Реци им дакле ову ријеч: нека очи моје лију сузе дању и ноћу и нека не престају, јер дјевојка кћи мојега народа сатр се веома, од ударца прељута. 19Ако изидем у поље, ето побијенијех мачем; ако уђем у град, ето изнемоглијех од глади; јер и пророк и свештеник отидоше у земљу које не знају. 20Еда ли си сасвијем одбацио Јуду? еда ли је омрзао души твојој Сион? Зашто си нас ударио тако да нам нема лијека? Чекасмо мир али нема добра; и вријеме да оздравимо, а гле, страх. 21Признајемо, Господе, злоћу своју, безакоње отаца својих, згријешили смо ти. 22Немој нас одврћи ради имена својега; немој наружити пријестола славе своје, опомени се завјета својега с нама, немој га укинути. 23Има ли међу таштинама у народа који да даје дажд? или небеса дају ли ситан дажд? Нијеси ли ти то, Господе Боже наш? Зато тебе чекамо, јер ти чиниш све то. 24 25И рече ми Господ: да стане Мојсије и Самуило преда ме, не би се душа моја обратила к томе народу; отјерај их испред мене, и нека одлазе. 26И ако ти реку: куда ћемо ићи? тада им реци: овако вели Господ: ко је за смрт, на смрт; ко је за мач, под мач; ко за глад, на глад; ко за ропство, у ропство. 27И пустићу на њих четворо, говори Господ: мач, да их убија, и псе, да их развлаче, и птице небеске и звијери земаљске, да их једу и истријебе.