‏ Jeremiah 18

И даћу их да се потуцају по свијем царствима земаљским ради Манасије сина Језекијина цара Јудина за оно што је учинио у Јерусалиму.1Јер ко би се смиловао на тебе, Јерусалиме? ко ли би те пожалио? ко ли би дошао да запита како ти је? 2Ти си ме оставио, говори Господ, отишао си натраг; зато ћу махнути руком својом на те и погубићу те; досади ми жалити. 3Зато ћу их извијати вијачом на вратима земаљским, учинићу их сиротима, потрћу народ свој, јер се не враћају с путова својих. 4Више ће ми бити удовица његовијех него пијеска морскога, довешћу им на мајке момачке затираче у подне, и пустићу изненада на њих сметњу и страхоту. 5Изнемоћи ће која је родила седморо и испустиће душу, сунце ће јој заћи још за дана, срамиће се и стидјеће се, а остатак ћу њихов дати под мач пред непријатељима њиховијем, говори Господ. 6Тешко мени, мајко моја, што си ме родила да се са мном препире и да се са мном свађа сва земља; не давах у зајам нити ми даваше у зајам, и опет ме сви проклињу. 7Господ рече: доиста, остатку ће твојему бити добро, и бранићу те од непријатеља, кад будеш у невољи и у тјескоби. 8Еда ли ће гвожђе сломити гвожђе сјеверно и мјед? 9Имање твоје и благо твоје даћу да се разграби без цијене по свијем међама твојим, и то за све гријехе твоје. 10И одвешћу те с непријатељима твојим у земљу које не познајеш, јер се распалио огањ од гњева мојега, и горјеће над вама. 11Ти знаш, Господе, опомени ме се и походи ме и освети ме од онијех који ме гоне; немој ме зграбити докле се устежеш од гњева; знај да подносим руг тебе ради. 12Кад се нађоше ријечи твоје, поједох их, и ријеч твоја би ми радост и весеље срцу мојему, јер је име твоје призвано на ме, Господе Боже над војскама. 13Не сједим у вијећу потсмјевачком нити се с њима веселим; сједим сам ради руке твоје, јер си ме напунио срдње. 14Зашто бол мој једнако траје? и зашто је рана моја смртна, те неће да се исцијели? Хоћеш ли ми бити као варалица, као вода непостојана? 15Зато овако вели Господ: ако се обратиш, ја ћу те опет поставити да стојиш преда мном, ако одвојиш што је драгоцјено од рђавога, бићеш као уста моја; они нека се обрате к теби, а ти се не обраћај к њима. 16И учинићу да будеш томе народу као јак зид мједен, и удараће на те, али те неће надвладати; јер сам ја с тобом да те чувам и избављам, говори Господ. 17И избавићу те из руку злијех људи, и искупићу те из руку насилничких. 18 19Потом дође ми ријеч Господња говорећи: 20Немој се женити, и да немаш синова ни кћери на том мјесту. 21Јер овако говори Господ за синове и кћери што се роде на том мјесту и за матере њихове које их роде, и за оце њихове који их роде у тој земљи: 22Љутом ће смрћу помријети, неће бити оплакани нити ће се погрепсти, биће гној по земљи, и од мача и од глади изгинуће, и мртва ће тјелеса њихова бити храна птицама небеским и звијерима земаљским. 23Јер овако говори Господ: не улази у кућу у којој је жалост, и не иди да плачеш нити их жали; јер сам узео мир свој од тога народа, говори Господ, милост и жаљење.