‏ Job 24

Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.1Што не погибох прије мрака? и што не сакри мрак испред мене? 2 3Зашто Свемогућему нијесу сакривена времена? и који га знају, не виде дана његовијех? 4Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу; 5Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици; 6Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви. 7Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плијен; пустиња је храна њима и дјеци њиховој; 8Жању њиву и беру виноград који није њихов; 9Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими, 10Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стијени. 11Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог. 12Голога остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују. 13Који међу њиховијем зидовима уље циједе и грожђе у кацама газе, подносе жеђ. 14Људи у граду уздишу, и душе побијенијех вичу, а Бог не укида тога. 15Они се противе свјетлости, не знајући за путове њезине и не стају на стазама њезинијем. 16Зором устајући крвник убија сиромаха и убога; а ноћу је као лупеж. 17И око курварово пази на сумрак говорећи: да ме око не види. И сакрива лице. 18Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забиљеже; не знајући за свјетлост. 19Јер је зора њима свјема сјен смртни; ако их ко позна, страх их је сјена смртнога. 20Брзи су као поврх воде, проклет је дио њихов на земљи; неће видјети пута виноградскога. 21Као што суша и врућина граби воде шњежне, тако гроб грјешнике. 22Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник. 23Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра. 24Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој. 25Да му Бог у шта ће се поуздати; али очи његове пазе на њихове путе.