‏ Job 27

Духом је својим украсио небеса, и рука је његова створила пругу змију.1Гле, то су дијелови путова његовијех; али како је мали дио што чусмо о њему? и ко ће разумјети гром силе његове? 2 3И Јов настави бесједу своју и рече: 4Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју, 5Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим, 6Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати пријеваре. 7Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу отступити од своје доброте. 8Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив. 9Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик. 10Јер како је надање лицемјеру, кад се лакоми а Бог ће ишчупати душу његову? 11Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља? 12Хоће ли се Свемогућему радовати? хоће ли призивати Бога у свако вријеме? 13Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућега не тајим. 14Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари? 15То је дио човјеку безбожном од Бога, и нашљедство које примају насилници од Свемогућега. 16Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хљеба. 17Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати. 18Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата, 19Што набави, обући ће праведник, и сребро ће дијелити безазлени. 20Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар. 21Богат ће умријети а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити. 22Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однијети олуја. 23Узеће га вјетар источни, и отићи ће; вихор ће га однијети с мјеста његова.