‏ Job 28

То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бјежати од руке његове.1Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с мјеста његова. 2 3Да, сребро има жице, и злато има мјесто гдје се топи. 4Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи мјед. 5Мраку поставља међу, и све истражује човјек до краја, и камење у тами и у сјену смртном. 6Ријека навре с мјеста својега да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човјечјим. 7Из земље излази хљеб, и под њом је друго, као огањ. 8У камену је њезину мјесто сафиру, а ондје је прах златни. 9Те стазе не зна птица, нити је видје око крагујево; 10Не угази је младо звијерје, нити њом прође лав. 11На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна. 12Из стијене изводи потоке, и свашта драгоцјено види му око. 13Уставља ријеке да не теку, и што је сакривено износи на видјело. 14Али мудрост гдје се налази? и гдје је мјесто разуму? 15Не зна јој човјек цијене, нити се находи у земљи живијех. 16Бездана вели: није у мени; и море вели: није код мене. 17Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измјерити у промјену за њу. 18Не може се цијенити златом Офирским, ни драгим онихом ни сафиром. 19Не може се изједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може промијенити за закладе златне. 20Од корала и бисера нема спомена, јер је вриједност мудрости већа него драгом камењу. 21Не може се с њом изједначити топаз Етиопски, нити се може цијенити чистијем златом. 22Откуда дакле долази мудрост? и гдје је мјесто разуму? 23Сакривена је од очију свакога живога, и од птица небеских заклоњена. 24Погибао и смрт говоре: ушима својима чусмо славу њезину. 25Бог зна пут њезин, и познаје мјесто њезино. 26Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свијем небом. 27Кад даваше вјетру тежину, и мјераше воду мјером, 28Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.